Sajam knjiga u Novom Sadu danas zatvara kapije
NOVI SAD: Međunarodni sajam knjiga u Novom Sadu i Izložba umetnosti „Art ekspo” danas zatvaraju svoje kapije, a poslednji programi Dana „Laze Kostića” bili su u znaku razgovora o prevođenju dela dobitnika Nobelove nagrade za književnost na srpski jezik.
U fokusu su pri tome bili Doris Lesing, Alis Manro, Žan-Mari Gistav Le Klezio i Patrik Modijano, čije su knjige poslednjih godina kod nas objavljivali novosadski izdavači „Agora” i „Akademska knjiga”. Po rečima prvog čoveka „Agore” Nenada Šaponje, izdati danas u Srbiji nobelovca, pogotovo predvideti budućeg, i jeste i nije lako, ali svakako ključni preduslov je, naravno, poznavati i voleti književnost:
„Obično me pitaju: kako si znao da će pisac kojeg smo objavili dobiti Nobelovu nagradu. Naravno da nisam znao, već se jednostavno radi o književnom ukusu. Recimo, Doris Lesing verovatno i nije bilo teško prepoznati, jer je reč o spisateljici koja je obeležila čitavu drugu polovinu XX veka, od 1950. kada se pojavio njen prvi roman „Trava peva”, koji je pokazao da i klasičan roman realistički pisan može da bude udaljen od lake i vidljive realnosti. Istovremeno je pokazao da je na svetsku književnu scenu stupio autor koji zna da misli, ali i da piše. I već nakon „Zlatne beležnice”, objavljene 1962, verovatno najkapitalnije postmodernističke knjige, trebalo je da dobije Nobelovu nagradu, mada će na nju čekati sve do 2007...”
Šaponja kao suprotan primer navodi Alis Manro, kanadsku spisateljicu koja je nagrađena Nobelom 2013. Jer, svakako je teže bilo prepoznati da će baš ona dobiti najprestižnije priznanje u svetu književnosti, iako je zbog pripovedačkog duha često nazivaju „Čehovom zapadne hemisvere”.
„Ipak, za nju se kod nas malo znalo, ali smo ipak 2006. objavili njenu knjigu ’Bekstvo” pa onda još tri naslova pre no što će dobiti Nobelovu nagradu”, navodi Šaponja, čija je izdavačka kuća do sada objavila ukupno deset knjiga Doris Lesing i osam Alis Manro. „To su vidljivi, značajni pisci i kao uredniku mi je drago što žive na našem jeziku kao i na svom maternjem”...
Inače, juče je na Sajmu knjiga svoju izdavačku delatnost predstavio Arhiv Vojvodine. Po rečima višeg arhiviste Dejana Jakšića, ova institucija, pored naučno-informativnih publikacija, kao što su vodiči kroz arhivske fondove, u svom portfoliju ima i posebna izdanja, poput monografija, zbornika radova, kataloga izložbi... Među knjigama koje su objavljene u protekloj godini izdvajaju se one posvećene Prvom svetskom ratu - „Zapisnici privremenih organa vlasti u Novom Sadu - 1918-1919”, i naročito „Avantura na Balkanu”, dnevnički zapisi američkog lekara Daglasa Dolda, koji su sad prvi put integralno objavljeni na srpskom.
Daglas Dold je bio tek svršeni student medicine Kolumbija univerziteta kada se u leto 1915. uputio preko okeana kao deo američke ekspedicije za pomoć Srbiji, koju je pokrenuo Mihajlo Pupin. Tokom rada u poljskoj bolnici u Dobrunu (Bosna) gotovo u potpunosti je izgubio vid i bio je upućen u Niš na lečenje. Tu ga je zatekla Bugarska objava rata Srbiji, nakon koje su ubrzo u grad ušle najpre bugarske jedinice a potom i Nemci. Rukopis, čiji se original čuva u Biblioteci Kolumbija univerziteta u Njujorku a kopija je pronađena u Arhivu Vojvodine, predstavlja svedočanstvo o tim teškim okupacionim danima koje je Niš doživeo u novembru 1915...
Izuzetno važno izdavačko poglavlje predstavlja i nedavno objavljena knjiga „Povelje i diplome” Zagorke Avakumović i Dejana Jakšića, koja obrađuju važan deo zbirke Arhiva Vojvodine od pedeset. Povelje i diplome iz te zbirke ističu se po istoriografskom značaju i starosti, ali i po likovno grafičkom izgledu, materijalu, dimenzijama i povezu, a najznačajnija je ona kojom car Ferdinand daruje plemstvo Josifu Rajačiću.
„Povelje i diplome imaju poseban značaj za izučavanje društvenog, istorijskog i kulturnog razvoja srpskog naroda i njegovog okruženja, svedočeći o društveno-političkim okolnostima ranog novog veka na teritoriji Bačke, Banata i Srema, ali i širom Habsburške monarhije”.
Među izdanjima Arhiva izdvaja se i upravo pokrenuti naučno-stručni časopis „Arheon”, koji je, po rečima arhiviste dr Borisa Bulatovića, odmah na početku okupio autore iz čak 10 zemalja, od onih iz regiona, pa sve do Vijetnama i Kazahstana, pri čemu je među njima čak 17 doktora nauka. Takođe, kao projekat od kojeg se puno očekuje, navedena je i priprema knjige o „Srpskim privilegijama”. Po rečima višeg arhiviste Zorana Stevanovića, ovaj projekat podrazumeva temeljno istraživanje veoma obimne arhivske građe, ne samo domaće nego i one koja se čuva u Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji... sve sa ciljem da se pomere shvatanja o srpskim privilegijama, čiji se začetak danas gotovo isključivo vezuje za Veliku seobu, ali one, zapravo, imaju svoju istoriju koja nas vraća u prve decenije 15. veka.
M. Stajić
