Сајам књига у Новом Саду данас затвара капије

У фокусу су при томе били Дорис Лесинг, Алис Манро, Жан-Мари Гистав Ле Клезио и Патрик Модијано, чије су књиге последњих година код нас објављивали новосадски издавачи „Агора” и „Академска књига”. По речима првог човека „Агоре” Ненада Шапоње, издати данас у Србији нобеловца, поготово предвидети будућег, и јесте и није лако, али свакако кључни предуслов је, наравно, познавати и волети књижевност:

„Обично ме питају: како си знао да ће писац којег смо објавили добити Нобелову награду. Наравно да нисам знао, већ се једноставно ради о књижевном укусу. Рецимо, Дорис Лесинг вероватно и није било тешко препознати, јер је реч о списатељици која је обележила читаву другу половину XX века, од 1950. када се појавио њен први роман „Трава пева”, који је показао да и класичан роман реалистички писан може да буде удаљен од лаке и видљиве реалности. Истовремено је показао да је на светску књижевну сцену ступио аутор који зна да мисли, али и да пише. И већ након „Златне бележнице”, објављене 1962, вероватно најкапиталније постмодернистичке књиге, требало је да добије Нобелову награду, мада ће на њу чекати све до 2007...”

Шапоња као супротан пример наводи Алис Манро, канадску списатељицу која је награђена Нобелом 2013. Јер, свакако је теже било препознати да ће баш она добити најпрестижније признање у свету књижевности, иако је због приповедачког духа често називају „Чеховом западне хемисвере”.

„Ипак, за њу се код нас мало знало, али смо ипак 2006. објавили њену књигу ’Бекство” па онда још три наслова пре но што ће добити Нобелову награду”, наводи Шапоња, чија је издавачка кућа до сада објавила укупно десет књига Дорис Лесинг и осам Алис Манро. „То су видљиви, значајни писци и као уреднику ми је драго што живе на нашем језику као и на свом матерњем”...

Иначе, јуче је на Сајму књига своју издавачку делатност представио Архив Војводине. По речима вишег архивисте Дејана Јакшића, ова институција, поред научно-информативних публикација, као што су водичи кроз архивске фондове, у свом портфолију има и посебна издања, попут монографија, зборника радова,  каталога изложби... Међу књигама које су објављене у протеклој години издвајају се оне посвећене Првом светском рату - „Записници привремених органа власти у Новом Саду - 1918-1919”, и нарочито „Авантура на Балкану”, дневнички записи америчког лекара Дагласа Долда, који су сад први пут интегрално објављени на српском. 

Даглас Долд је био тек свршени студент медицине Колумбија универзитета када се у лето 1915. упутио преко океана као део америчке експедиције за помоћ Србији, коју је покренуо Михајло Пупин. Током рада у пољској болници у Добруну (Босна) готово у потпуности је изгубио вид и био је упућен у Ниш на лечење. Ту га је затекла Бугарска објава рата Србији, након које су убрзо у град ушле најпре бугарске јединице а потом и Немци. Рукопис, чији се оригинал чува у Библиотеци Колумбија универзитета у Њујорку а копија је пронађена у Архиву Војводине, представља сведочанство о тим тешким окупационим данима које је Ниш доживео у новембру 1915... 

Изузетно важно издавачко поглавље представља и недавно објављена књига „Повеље и дипломе” Загорке Авакумовић и Дејана Јакшића, која обрађују важан део збирке Архива Војводине од педесет. Повеље и дипломе из те збирке истичу се по историографском значају и старости, али и по ликовно графичком изгледу, материјалу, димензијама и повезу, а најзначајнија је она којом цар Фердинанд дарује племство Јосифу Рајачићу.

„Повеље и дипломе имају посебан значај за изучавање друштвеног, историјског и културног развоја српског народа и његовог окружења, сведочећи о друштвено-политичким околностима раног новог века на територији Бачке, Баната и Срема, али и широм Хабсбуршке монархије”.

Међу издањима Архива издваја се и управо покренути научно-стручни часопис „Археон”, који је, по речима архивисте др Бориса Булатовића, одмах на почетку окупио ауторе из чак 10 земаља, од оних из региона, па све до Вијетнама и Казахстана, при чему је међу њима чак 17 доктора наука. Такође, као пројекат од којег се пуно очекује, наведена је и припрема књиге о „Српским привилегијама”. По речима вишег архивисте Зорана Стевановића, овај пројекат подразумева темељно истраживање веома обимне архивске грађе, не само домаће него и оне која се чува у Хрватској, Мађарској, Румунији... све са циљем да се помере схватања о српским привилегијама, чији  се зачетак данас готово искључиво везује за Велику сеобу, али оне, заправо, имају своју историју која нас враћа у прве деценије 15. века.

М. Стајић