Roman Vesne Goldsvorti Gospodin Ka

Ona je za ovu priliku doputovala iz Eksetera gde predaje kreativno pisanje i englesku književnost na univerzitetima u istočnoj Angliji.

Rođena Beograđanka, autorka, inače od 1986. živi u Velikoj Britaniji, gde  piše na engleskom, a knjige su joj prevedene na dvadesetak jezika. 

Proslavila se svojom prvom studijom „Izmišljanje Ruritanije“ (1998. Geopoetika) koja je prevedena na više jezika i koristi se kao udžbenik.

“Geopoetika“ je nastavila da objavljuje dela Goldsvodijeve koje su sve imale više izdanja ( memoarsko-autobiografska knjiga „Černobiljske jagode“, roman „Gorski“, pesme „Solunski anđeo“).

Najnoviji roman „Gospodin Ka“ doživeo je u Beogradu svetsku premijeru iako je bio pisan na engleskom jeziku, ali u knjižare je stigao ovih dana zahvaljujući prevodu sa engleskog Nataše Tučev.

Sinoć su u njenom novom romanu, osim autorke, govorili njen beogradski izdavač pisac Vladislav Bajac i književna kritičarka Nađa Bobičić. Promocija je bila veoma uspešna jer se odvijala u formi razgovora, a glavnu reč je vodila autorka koja se trudila da objasni koje teme su je podstakle da se poduhvati pisanja veoma neobične, interesantne i intrigantne knjige.            

Kako je ispričao Bajac „priča se odvija krajem četrdesetih (1947) godina prošlog veka kada se u Londonu snima film „Ana Karenjina“ u kome glavnu ulogu igra Vivijen Li. Sticajem okolnosti mlada žena Albertina (francuska Jevrejka udata za britanskog oficira) stiče poverenje grofa Sergeja, za koga se ispostavlja da je sin Ane Karenjine. On joj kazuje o svom životu, od dečačkih dana, preko braka sa Tonjom sa kojom je dobio sina Aleksa do odlaska iz zemlje u Englesku“.

Ovo je i priča o sudbini belih Rusa koji su, bežeći iz svoje, u novoj zemlji teško hvatali korena, uvek maštajući o povratku. 

Prema rečima Vesne Goldsvorti, „u romanu se ukrštaju dve priče. Jedna o Francuskinji koja želi  da pobegne što dalje. Druga o belim Rusima, uključujući i Aninog sina Sergeja, koji trideset godina misli  da će se vratiti kući, da revolucija samo što nije propala. Sada često žurimo da uzmemo zapadne pasoše, oni su pak decenijama živeli sa nekim privremenim papirima, tako su birali, kao da bi uzimanje novog državljanstva predstavljalo poraz svih ideala. Kroz roman se provlači pitanje šta je važnije: biti građanin sveta ili pripadnik jednog naroda?“.