Роман Весне Голдсворти Господин Ка

Она је за ову прилику допутовала из Ексетера где предаје креативно писање и енглеску књижевност на универзитетима у источној Англији.

Рођена Београђанка, ауторка, иначе од 1986. живи у Великој Британији, где  пише на енглеском, а књиге су јој преведене на двадесетак језика. 

Прославила се својом првом студијом „Измишљање Руританије“ (1998. Геопоетика) која је преведена на више језика и користи се као уџбеник.

“Геопоетика“ је наставила да објављује дела Голдсводијеве које су све имале више издања ( мемоарско-аутобиографска књига „Чернобиљске јагоде“, роман „Горски“, песме „Солунски анђео“).

Најновији роман „Господин Ка“ доживео је у Београду светску премијеру иако је био писан на енглеском језику, али у књижаре је стигао ових дана захваљујући преводу са енглеског Наташе Тучев.

Синоћ су у њеном новом роману, осим ауторке, говорили њен београдски издавач писац Владислав Бајац и књижевна критичарка Нађа Бобичић. Промоција је била веома успешна јер се одвијала у форми разговора, а главну реч је водила ауторка која се трудила да објасни које теме су је подстакле да се подухвати писања веома необичне, интересантне и интригантне књиге.            

Како је испричао Бајац „прича се одвија крајем четрдесетих (1947) година прошлог века када се у Лондону снима филм „Ана Карењина“ у коме главну улогу игра Вивијен Ли. Стицајем околности млада жена Албертина (француска Јеврејка удата за британског официра) стиче поверење грофа Сергеја, за кога се испоставља да је син Ане Карењине. Он јој казује о свом животу, од дечачких дана, преко брака са Тоњом са којом је добио сина Алекса до одласка из земље у Енглеску“.

Ово је и прича о судбини белих Руса који су, бежећи из своје, у новој земљи тешко хватали корена, увек маштајући о повратку. 

Према речима Весне Голдсворти, „у роману се укрштају две приче. Једна о Францускињи која жели  да побегне што даље. Друга о белим Русима, укључујући и Аниног сина Сергеја, који тридесет година мисли  да ће се вратити кући, да револуција само што није пропала. Сада често журимо да узмемо западне пасоше, они су пак деценијама живели са неким привременим папирима, тако су бирали, као да би узимање новог држављанства представљало пораз свих идеала. Кроз роман се провлачи питање шта је важније: бити грађанин света или припадник једног народа?“.