Promovisan Grujićev roman „Bludni dani kuratog Džonija”
Prepuna knjižara “Bulevar buksa” preksinoć na promociji romana prvenca “Bludni dani kuratog Džonija” mladog autora Filipa Grujića potvrđuje, bar jednim delom, i istovremeno ilustruje reči domaćina Milana Tripkovića, kojima je najavio taj književni susret pominjući “furiozni upad na književnu scenu jednog mladog čoveka”.
Na promociji su o romanu Filipa Grujića, studenta dramaturgije Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, umesto sprečene njegove profesorke Biljane Srbljanović, govorili Milan Tripković iz “Bulevar buksa” i Dragana Belegišanin Zakić, profesorka književnosti u Karlovačkoj gimnaziji, i zadovoljili znatiželju publike, koja je čula mnoge detalje o romanu, pa i o samom njegovom nastanku.
Sam Filip Grujić je pojasnio da je pisao radio - dramu za ispit na trećoj godini studija kod profesora Boška Milina, ali ispostavilo se da je to zapravo poema. Na nagovor Biljane Srbljanović, kojoj se ovaj rad jako dopao, i želela je da pomogne da bude objavljen, Grujić je pronašao izdavača “Samizdat B92” i, u dogovoru s njima, poemu preradio u prozu, odnosno roman. Do tada je Grujić pisao poeziju i drame, a ovo je bio njegov prvi susret sa dužom proznom formom.
– Dramski pisci se izražavaju poetski, jer je to nešto što dođe izvorno. Poezija nije nešto zbog čega svi krenu da se bave uopšte pisanjem. Mislim da je svako ko je krenuo da se bavi pisanjem, krenuo od poezije. Sumnjam da je neko krenuo odmah da piše roman, ni iz čega, jer je kratka forma ona u kojoj najviše možeš da izraziš ono što želiš da kažeš – objašnjavao je Grujić publici na promociji.
Glavni junak ovog romana je Džoni, koji tokom cele knjige putuje, od Zapada ka Istoku Evrope, kako pominje Grujić, i na kraju dolazi u Beograd, ne mogavši da pronađe svoje mesto ni na jednom mestu na koje ode.
– On je autsajder, ukoliko već govorimo o personifikaciji Srbije u ovom romanu, i po svom poreklu, i po ponašanju i svojoj (ne)iskrenosti prema sebi. Jer, on je autsajder koji ne prihvata da je autsajder. Smatra da je najbolji, da je šampion u svemu, ali opet, kroz neke naznake mi možemo da shvatimo u kom trenutku on zapravo gubi tu svoju kuratu osobinu i postaje samo Džoni – kaže Filip Grujić, uz primedbu da taj lascivni pridev iz naslova romana nije odlika fizikalija, nego karaktera.
Roman jeste, po rečima Grujića, u neku ruku, možda čak i neodosledna personifikacija države u kojoj živimo, ali, kako ističe, ona nije samo to, niti isključivo mora biti samo to.
– Može da se tako čita, ali i apsolutno ne mora. Može da bude samo priča o kuratom Džoniju, bez ičega ispod, ili iza toga. Ali, ukoliko neko hoće, on može da zaista pronađe stvari koje se tiču koliko Srbije, toliko i samog Džonija – ukazuje Grujić.
N. P-j.