Промовисан Грујићев роман „Блудни дани куратог Џонија”
Препуна књижара “Булевар букса” прексиноћ на промоцији романа првенца “Блудни дани куратог Џонија” младог аутора Филипа Грујића потврђује, бар једним делом, и истовремено илуструје речи домаћина Милана Трипковића, којима је најавио тај књижевни сусрет помињући “фуриозни упад на књижевну сцену једног младог човека”.
На промоцији су о роману Филипа Грујића, студента драматургије Факултета драмских уметности у Београду, уместо спречене његове професорке Биљане Србљановић, говорили Милан Трипковић из “Булевар букса” и Драгана Белегишанин Закић, професорка књижевности у Карловачкој гимназији, и задовољили знатижељу публике, која је чула многе детаље о роману, па и о самом његовом настанку.
Сам Филип Грујић је појаснио да је писао радио - драму за испит на трећој години студија код професора Бошка Милина, али испоставило се да је то заправо поема. На наговор Биљане Србљановић, којој се овај рад јако допао, и желела је да помогне да буде објављен, Грујић је пронашао издавача “Самиздат Б92” и, у договору с њима, поему прерадио у прозу, односно роман. До тада је Грујић писао поезију и драме, а ово је био његов први сусрет са дужом прозном формом.
– Драмски писци се изражавају поетски, јер је то нешто што дође изворно. Поезија није нешто због чега сви крену да се баве уопште писањем. Мислим да је свако ко је кренуо да се бави писањем, кренуо од поезије. Сумњам да је неко кренуо одмах да пише роман, ни из чега, јер је кратка форма она у којој највише можеш да изразиш оно што желиш да кажеш – објашњавао је Грујић публици на промоцији.
Главни јунак овог романа је Џони, који током целе књиге путује, од Запада ка Истоку Европе, како помиње Грујић, и на крају долази у Београд, не могавши да пронађе своје место ни на једном месту на које оде.
– Он је аутсајдер, уколико већ говоримо о персонификацији Србије у овом роману, и по свом пореклу, и по понашању и својој (не)искрености према себи. Јер, он је аутсајдер који не прихвата да је аутсајдер. Сматра да је најбољи, да је шампион у свему, али опет, кроз неке назнаке ми можемо да схватимо у ком тренутку он заправо губи ту своју курату особину и постаје само Џони – каже Филип Грујић, уз примедбу да тај ласцивни придев из наслова романа није одлика физикалија, него карактера.
Роман јесте, по речима Грујића, у неку руку, можда чак и неодоследна персонификација државе у којој живимо, али, како истиче, она није само то, нити искључиво мора бити само то.
– Може да се тако чита, али и апсолутно не мора. Може да буде само прича о куратом Џонију, без ичега испод, или иза тога. Али, уколико неко хоће, он може да заиста пронађе ствари које се тичу колико Србије, толико и самог Џонија – указује Грујић.
Н. П-ј.