Predstavljena knjiga TV kritika Miodraga Kujundžića

Ovo izdanje Radio-televizije Srbije i Gradske biblioteke u Novom Sadu, u kojoj je legat Kujundžićevih rukopisa i lične zaostavštine, objavljeno je povodom 60 godina televizije i 20 godina od smrti jednog od utemeljivača televizijske kritike u Srbiji. Autor izbora tekstova i uvodne studije je dr Svetislav Jovanov, dok je redakturu obavila prof. dr Jasna Kujundžić Jovanov. Uz, pre svega pozorišnu i filimsku kritiku Kujundžić je kontinuirano, tokom više od tri decenije od 1959. do 1995, pisao prikaze, komentare i oglede o svim vrstama aktelnog televizijskog programa na jugoslovenskom prostoru.

Predstavljajući ovu knjigu kao sjajno svedočanstvo vremena novinar Đorđe Vukmirović je istakao da je u pitanju precizan i pregledan dokument koji pokazuje izuzetnu erudiciju autora i može biti i ogledno štivo za mlade novinare. Po rečima Vukmirovića za povesnicu naše televizije u prve tri decenije njenog postojanja, dragocene su Kujundžićeve opservacije o uzletima, ali i padovima plejade reditelja, ali i svih drugih stvaralaca koji su učestvovali u stvaranju TV programa. Najviše pažnje autor posvećivao je onima koje je najviše voleo – glumcima, široko afirmisanim zahvaljujući upravo televizijskim serijama. Po Vukmiroviću, ova knjiga budi i nostalgiju vraćajući nas u nežno vreme stvaranja kada je na TV ekranima bilo manje zla, a više kreativnosti. Kritičarka Darinka Nikolić je ukazala da ova knjiga nije samo zasluženi omaž Kujundžiću nego i slika epohe, jednog vremena i njegovog etičkog, političkog i kulturnog konteksta. Prof. dr Tomislav Longinović podsetio je na vreme prvih televizijskih serija Lole Đukića o kojima je Kujundžić pisao navodeći da su te kritike arhiv jednog vremena i načina na koji se novinar uvek mora stavljati u ulogu javnog intelektualca koji kritikuje i reflektuje društveno političke stvari, što danas nije slučaj.

Prof. dr Dragan Kujundžić izražavajući zahvalnost izdavačima koji su smatrali da ove kritike imaju širu i trajnu vrednost, ukazao je da će budući čitaoci imati osećanje afirmacije jednog kulturnog prostora, jedne epohe Televizije Beograd od njenih začetaka do digitalne ere i njenog kraja kao javnog kanala. Neumetno će čitaoce preplaviti fantomi jedne epohe koje nema, ali koja nas je sve obeležila. Pred njih će, kako je naglasio Kujundžić izaći velikani TV emisija i serija, ti dobri fantomi naše prošlosti, kao što su bili Mija i Čkalja i cela posleratna epoha jugoslovenske televizije koji će posredstvom ove knjige živeti i u budućnosti.      

N. Popov