Podrška izdavačima nije samo deklarativna

Podsetimo, lane je iz štampe izašlo prvih  17 knjiga: memoarsko dnev- nički zapisi Dani sećanja 1-8, Efemeris 1-5 u dve knjige, zatim Vukovoj zadužbini, pa Pesme i pripovetke, te njegova najznačajnija dela iz istorije umetnosti  -  Srpski slikari 18. i 19. veka, Grafika srpske štampane knjige 15-17 veka, Barok kod Srba, Otkrivanja Hilandara i Istraživači srpskih starina. „Specijalna nagrada Sajma knjiga za Medakovićeva dela još jednom je bacila snažno svetlo na velik opus i na još veću ljudsku i nacionalnu vrednost Dejana Medakovića, velikog intelektualca koji je uvek bio uz svoj narod i ostavio nam mnoštvo dragocenih i poduka i poruka”, kaže za „Dnevnik” prvi čovek „Prometeja” Zoran Kolunyija.

Govoreći o ovogodišnjoj manifestaciji, posvećenoj pisanoj reči, Kolunyija ističe da se priredba može pohvaliti rekordnim brojem prijavljenih izlagača, te da se  domaćin zaista potrudio da se oseti boljitak u svakom pogledu, pošto mu je ova godina ujedno i jubilarna –  jer Novosadski sajam obeležava čitav vek postojanja! „Istovremeno, može se reći i to da je iz godine u godinu izdavaštvo u Srbiji sve bolje, prave se sve kvalitetnije knjige, bolje su opremljene, izdavači i štampari prate savremene trendove... Uopšte, nastupi izdavača na sajmovima su sve kvalitetniji”, navodi Kolunyija.

Po njegovim rečima, za ovu sredinu je od velikog značaja podrška Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade koji, kako kaže, „zaista drže do knjige, ne samo deklarativno već i ljudski i materijalno”. „Na primer, osim podrške za nastup izdavača iz Vojovodine na Sajmu knjiga u Beogradu, krajem prošle godine predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović je, zajedno sa pokrajinskom sekretarkom za kulturu Draganom Milošević, priredio prijem za izdavače i ohrabrio ih. A u samom Novom Sadu, gde se mnogo toga događa i nije lako ni običnom ljubitelju knjige da stigne na sve književne programe, a kamo li predstavniku Grada da isprati ukupna događanja, navikli smo da na događajima u vezi sa knjigama viđamo ranije gradonačelnika Vučevića, a sada i gospodin Milan Đurić ide njegovim stopama. A to mnogo znači i za građane i za izdavače kojima inače nije lako na tržištu. Uostalom, sam čin otvaranja Sajam knjiga potvrdio je da podrška vlasti kulturi nije samo deklarativna”, kaže Kolunyija, uz napomenu da je za sve izlagače, naravno, itekako važna i dobra poseta čitalaca, jer tada je i dobar promet, a od njega žive izdavači.

Inače, „Prometej” je, povodom Međunarodnog sajma knjiga, ali i Meseca frankofonije, u saradnji sa belgijskom organizacijom Valonija–Brisel organizova posetu petoro belgijskih i jednog marokanskog autora čija je dela publikovao u protekle tri godine. „U protekle tri godine ostvarili smo značajnu saradnju sa autorima francuskog govornog područja. Zahvaljujući inicijativi prof. dr Ljiljane Matić, prevodiocu i profesoru frankofone književnosti, čitaoci iz Srbije imaju prilike da čitaju neke od najistaknutijih autora iz Belgije, Kanade, Alžira, Maroka…”, pojašnjava Kolunyija. Prvi program posvećen otkrivanju savremenih književnih glasova frankofone književnosti najavljen je za danas u 18 sati u galeriji „Prometej” (Svetozara Miletića 16) kada će biti predstavljena knjiga „Zahvaljujući Žanu de Lafontenu“ Mohameda Nedalija. Pored autor knjige u razgovoru Će učestvovati i prevodilac Ljiljana Matić. Sutra će u Svečanoj sali Matice srpske slovo na temu Savremena Frankofona književnost govoriti  Mark Kvažber i Mohamed Nedali, da bi u  18 sati,  ponovo galeriji „Prometej”, o knjigama „Časna sestra“ i „Žena koja peva“ govoriti Paskal Tusen, Žak Rišar i Ljiljana Matić. A u subotu će gosti Sajama knjiga biti Alijenor Debrok, Žuan D’Utrmon, Žak Rišar, Paskal Tusen i Mark Kvažber.

M. S.