Peteru Handkeu i Olgi Tokarčuk uručena Nobelova nagrada

Nakon što je švedska kraljevska porodica ušla u koncertnu dvoranu u Stokholmu gde je održana ceremonija dodele nagrada, to je učinio i Handke zajedno sa ostalim laueratima.



Prvo su dodeljenje nagrade za fiziku naučnicima Džimu Piblsu, Mišelu Majoru i Diđeu Kelou, zatim naučnicima Džonu B. Gudinafu, M. Stenliju Vitingamu i Akiri Jošinu za hemiju, a potom nagrada u oblasti medicine naučnicima Vilijemu Kejlinu, Piteru Retklifu i Gregu Semenci.



Pre nego što je nagrada uručena Handkeu, Nobel za književnost je dodeljen poljskoj spisateljici Olgi Tokarčuk, koja je dobitnica te prestižne nagrade za 2018. godinu, ali joj nagrada tada nije uručena zbog seks skandala u Švedskoj akademiji.



Austrijski pisac Peter Handke bio je sledeći koji je primio nagradu, Nobela za književnost 2019. godine. Priznanje je dobio, kako je rečeno, za uticajno delo koje je jezičkom domišljatošću istražilo periferiju i specifičnost ljudskog iskustva.



"Njegovo pisanje je uticalo na nekoliko generacije u posleratnoj Evropi. Handke često piše o povratku svojim korenima. Rekao je da ga je klasika očuvala, ali on je moderan pisac", rekao je Anders Olson, pisac i profesor na univerzitetu u Stkoholmu, tokom uvodnog govora u kojem je obrazložio zašto je dobitnik nagrade upravo austrijski pisac.



O Handkeu je bilo mnogo polemike prethodnih dana. Iako je neosporno da je veliki pisac, glavna kritika koja se odnosi na njegov "lik i delo" vezana je za činjenicu da je podržavao nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, piše Blic.



Handke se zamerio devedesetih godina zapadnom svetu, kada je posećivao nekadašnju Jugoslavije dok je još trajao rat i kada je napisao esej "Pravda za Srbiju", što je naišlo na osudu u nekim zapadnim krugovima.



Tako se i večeras grupa građana okupila ispred "Koncerthausa" nešto pre početka svečane ceremonije, protestujući protiv dodele nagrade Handkeu i nazivajući odluku Nobelovog komiteta "sramotom za čovečanstvo".



Peter Handke je rođen u Grifenu u Koruškoj 6. decembra 1942. godine. Odrastao je u Istočnom Berlinu i Grifenu, a studije je započeo u Gracu. Nakon što je objavio prvi roman "Stršljeni" 1965. godine, napustio je fakultet da bi se više posvetio pisanju.



Pažnju na sebe skrenuo je godinu dana kasnije, 1966. godine, kada je na Prinstonu u Njujorku optužio literarnu "Grupu 47" za "opisnu impotenciju".



Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka vidljivost mu na svetskoj literarnoj sceni donose i romani "Levoruka žena", "Kratka pisma za duga rastajanja" i mnogi drugi.



Nobelova nagrada koja mu je uručena danas kruna je bogate karijere tokom koje je stvorio više od 70 proznih radova i dvadesetak pozorišnih dela, a oprobao se i kao liričar, esejista, scenarista, prevodilac i režiser.



U teatrima širom sveta već decenijama se igraju predstave prema njegovim tekstovima - "Kaspar", "Psovanje publike", "Putovanje u sonornu zemlju".



Roman "Golmanov strah od penala", koji je ušao u školsku lektiru, ekranizovao je Vim Venders, a Handke je napisao scenario i za čuveno ostvarenje ovog reditelja "Nebo nad Berlinom".



Neposredno posle izvedbe u Frankfurtu, u dvorištu Kapetan-Mišinog zdanja, u čuvenom Rasovom pozorištu, predstavu "Psovanje publike", koja je i danas na repertoaru KPGT u Beogradu, postavio je Pit Teslić.



Osim u Gracu i Berlinu, živeo je u Diseldorfu, a kasnije u Parizu, Kronenbergu i SAD. Od 1990. živi u Francuskom gradiću Šavilu, 12 kilometara jugozapadno od Pariza. Poznato je da je pasionirani sakupljač pečuraka.