ODRŽAN OKRUGLI STO O DELU VLADIMIRA PIŠTALA Budni snevač u urlajućoj divljini
Povodom nagrade „Zlatna knjiga” Biblioteke Matice srpske, u maloj sali MS, priređen je okrugli sto „Pesma o tri sveta” posvećen delu ovogodišnjeg laureata ovog priznanja, književnika Vladimira Pištala, upravnika Narodne biblioteke Srbije.
– Sava Damjanov, njegov kolega, povodom knjige Korto Malteze, prozni diskurs Vladimira Pištala imenuje kao neku vrstu bajkovne fantazmagorije, kao traktat sanjara koji se odriče svog književnog porekla. Mihajlo Pantić ga naziva praktičarem sažete imaginacije i proznog poetizma, primećujući da je poetički i motivaciono dosledan, jezički zaošijan i đavolski duhovit, i da njegova naracija, u Milenijumu u Beogradu, teče gotovo filmskim ubrzanjem – podsetio je u uvodnom slovu upravnik Biblioteke MS Selimir Radulović. – Ja sam ga, najneposrednije, prepoznao u naslovu teksta Slađane Ilić, kao budnog snevača u urlajućoj divljini. Iz jednostavnog razloga – svedočeći, u savremenom metežnom i pustošnom svetu, s dna bunara, vavilonskog, u kojem je jezik u raskoraku sa srcem, a srce nije saglasno s onim što jezik izgovara, ovaj nam je autor posvedočio da je knjiga, doista, senka nečeg u autorovoj glavi, koja ostaje i kad se sve drugo gasi.
Među ostalim, u radu skupa su učestvovali i Milisav Savić, Đorđe Pisarev, Nenad Šaponja, Vladislava Gordić Petković, Zdenka Valent Belić, Žaklina Duvnjak Radić, Zoran Đerić, Mina Đurić, Slađana Ilić, Jelena Marićević Balać...
– Bio sam na nekim seminarima posvećenim mom delu, ali nikada ovako velikim, i nije se govorilo toliko ozbiljno. I to me je nagnalo da se zamislim – izjavio nam je Pištalo. – S jedne strane, ko će znati najviše o tebi ako ne ti sam. Ali, s druge strane, ne treba ni biti uveren u to da ste jedini vlasnik svih istina o sopstvenom delu, jer legitimno je i posmatranje iz drugog ugla Recimo, kada se u prvi plan stavi uticaj baroka na moju književnost. Ili kada se iznese stav da bi se ono što pišem moglo nazvati mediteranskom literaturom, gde me se stavlja uz Vladana Desnicu, Stjepana Mitrova Ljubišu, Simu Matavulja... I to jeste tradicija koja postoji, nije dominantna, ali meni jeste veoma važna i sa zadovoljstvom se s njom poistovećujem. Dakle, ne sedim osmehujući se jer ljudi lepo pričaju o meni, nego stvarno razmišljam o tome što čujem i s tim sam u dijalogu, naravno unutrašnjem...
Temati sa okruglog stola biće sabrani u posebnom zborniku, koji će sledeće godine objaviti BMS.
M. Stajić