ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО О ДЕЛУ ВЛАДИМИРА ПИШТАЛА Будни сневач у урлајућој дивљини
Поводом награде „Златна књига” Библиотеке Матице српске, у малој сали МС, приређен је округли сто „Песма о три света” посвећен делу овогодишњег лауреата овог признања, књижевника Владимира Пиштала, управника Народне библиотеке Србије.
– Сава Дамјанов, његов колега, поводом књиге Корто Малтезе, прозни дискурс Владимира Пиштала именује као неку врсту бајковне фантазмагорије, као трактат сањара који се одриче свог књижевног порекла. Михајло Пантић га назива практичарем сажете имагинације и прозног поетизма, примећујући да је поетички и мотивационо доследан, језички заошијан и ђаволски духовит, и да његова нарација, у Миленијуму у Београду, тече готово филмским убрзањем – подсетио је у уводном слову управник Библиотеке МС Селимир Радуловић. – Ја сам га, најнепосредније, препознао у наслову текста Слађане Илић, као будног сневача у урлајућој дивљини. Из једноставног разлога – сведочећи, у савременом метежном и пустошном свету, с дна бунара, вавилонског, у којем је језик у раскораку са срцем, а срце није сагласно с оним што језик изговара, овај нам је аутор посведочио да је књига, доиста, сенка нечег у ауторовој глави, која остаје и кад се све друго гаси.
Међу осталим, у раду скупа су учествовали и Милисав Савић, Ђорђе Писарев, Ненад Шапоња, Владислава Гордић Петковић, Зденка Валент Белић, Жаклина Дувњак Радић, Зоран Ђерић, Мина Ђурић, Слађана Илић, Јелена Марићевић Балаћ...
– Био сам на неким семинарима посвећеним мом делу, али никада овако великим, и није се говорило толико озбиљно. И то ме је нагнало да се замислим – изјавио нам је Пиштало. – С једне стране, ко ће знати највише о теби ако не ти сам. Али, с друге стране, не треба ни бити уверен у то да сте једини власник свих истина о сопственом делу, јер легитимно је и посматрање из другог угла Рецимо, када се у први план стави утицај барока на моју књижевност. Или када се изнесе став да би се оно што пишем могло назвати медитеранском литературом, где ме се ставља уз Владана Десницу, Стјепана Митрова Љубишу, Симу Матавуља... И то јесте традиција која постоји, није доминантна, али мени јесте веома важна и са задовољством се с њом поистовећујем. Дакле, не седим осмехујући се јер људи лепо причају о мени, него стварно размишљам о томе што чујем и с тим сам у дијалогу, наравно унутрашњем...
Темати са округлог стола биће сабрани у посебном зборнику, који ће следеће године објавити БМС.
М. Стајић