NOVI SAD KAO NJUJORK: Šest minuta za Juditu Šalgo
Novi Sad je šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka bio kao mali Njujork. Iz cele Jugoslavije umetnici su dolazili ovde kako bi se pokazali na vrlo živoj, fascinantnoj sceni koja je bila okupljena uglavnom oko Tribine mladih Kulturnog centra Novog Sada. Neoavangarda, eksperiment, nova strujanja, bile su neke od niti vodilja za većinu kreativnih ljudi tog vremena i podneblja. Judita Šalgo je bila posebna. Jedna od ključnih osoba, ne samo kao urednica programa Tribine mladih. Pronalazila je nove načine da se piše poezija.
Ovu priču u Kulturnom centru Vojvodine "Miloš Crnjanski" (KCV) sinoć je ispričao dr Miloš Jocić, najavljujući teoretičarke Veru Kopicl i Silviju Dražić koje su "imale zadatak" da predstave svoju omiljenu pesmu Judite Šalgo. Događaj je zadobio obrise svojevrsnog performansa, što i te kako odgovara onome kako je poeziju doživljavala autorka kojoj je veče bilo posvećeno. Na primer, knjiga "67 minuta naglas" nosila je naslov vremenske odrednice i uputstva za njeno čitanje. Ceo program u KCV posvećen ženskoj umetnosti nosi ime po Juditi Šalgo, "Naglas".
- Neoavangardna umetnost je zlatnim slovima upisana u istoriju srpske umetnosti. Mnogi naši veliki književnici dolaze iz te tradicije, da ne zaboravimo. Miloš Crnjanski, Danilo Kiš, Svetislav Basara, Milorad Pavić... Rekao bih da takva vrsta umetnosti nije ništa skrajnuto, nerazumljivo, nego samo zahteva jednu posebnu pažnju - izgovorio je Jocić još u uvodu.
Silvia Dražić je podsetila da se "67 minuta naglas" može okarakterisati najeksperimentalnijom knjigom Judite Šalgo, koja je čak protivrečna njenoj konceptualnoj praksi usmerenoj ka tome da između umetnosti i realnosti postavi znak jednakosti. Knjiga bi onda bila više kao dokument, nego umetničko delo primereno njenim performansima poezije.
- Ja sam izabrala da kažem nešto o pesmi koja se zove "Mojih šest minuta" i pripada tekstovima za izvođenje, zamišljenim kao partiture - navela je Silvia Dražić nešto o svojoj omiljenoj pesmi, kakav je bio koncept večeri. - Treba da zaboravimo na liriku, treba da zaboravimo na lirski subjekt, na ideju da u pesniku zasija božanska iskra i onda pesma poteče, na ono "pesnici pevaju". I treba da zaboravimo to da je jezik samo jedan prozirni medij koji doziva nešto drugo, realnost, podsvest, sve ono što bi bio sadržaj pesme. Šta nam je onda važno? Šta je onda avangarda, gde nas je usmerila? Avangarda je ukupnu pažnju usmerila na tekst, na formu. Na sve igre sa jezikom, igre sa formom. Znamo da su Juditu Šalgo Vujica Rešin Tucić i Voja Despotov zvali kraljicom postupka. To je ta priča.
Za Veru Kopicl omiljeni primer neoavangardnog postupka Judite Šalgo nalazi se u pesmi "Srednji rod", igri sa identitetom. Fascinirana radošću stvaranja, duhovitošću, Vera Kopicl je potvrdila da je za Juditu Šalgo čin izvođenja bio najvažniji.
- Ona je tekst nekad nazivala i fotografijom. Govorila je da recitovanjem prevodi sebe - rekla je Vera Kopicl u programu "Naglas" Kulturnog centra Vojvodine "Miloš Crnjanski", posvećenom eksperimentalnoj poeziji Judite Šalgo. . - "Srednji rod" kroz umetnička sredstva komunicira sa istorijskom avangardom. Uvodi je i pravi distinkciju, ne samo dijalog.
I. Burić
