Novi roman Zorana Živkovića na Trećem programu RTS

Iz RTS je saopšteno da se „ovim delom Živković vratio pisanju proze posle petogodišnjeg prekida sa željom da „Belom sobom“ zaokruži svoj književni opus“.



Ja sam napisao knjigu čiji je naslov „Poslednja knjiga“, tako da sam to izneverio, ali ovo je zbilja poslednja knjiga. Ja sam, za razliku od vas, imao prilike da pročitam svoju knjigu, koja je skroz završena i evo je ovde, i to da je pročitam ne samo u sebi, pre pisanja, već i naglas, završenu, rekao je Živković prilikom svog gostovanja u ciklusu „Pisac u biblioteci, večeri na Kosančiću“.



Kako je on potom naveo, „Bela soba“ je roman o pisanju „Poslednje knjige“.



Glavni lik ovog romana zove se isto kao i ja, Zoran Živković, i u jednom trenutku u delu on će reći „Pa šta sad? Zar treba da napišem povratak „Poslednje knjige“? Ako mi 23 prozne knjige nisu bile dovoljne da kažem sve što sam želeo, onda mi sigurno ni 24. neće pomoći, objašnjava Živković.



Treći program RTS radi nešto što ne rade tako često i što mi čini veliku čast - pre nekoliko dana su započeli serijalizaciju mog romana u 17 nastavaka. Kada to bude gotovo i nakon njegovog emitovanja na Trećem programu, biće okupljeno i pretvoreno u jednu integralnu audio knjigu koja će stajati na njihovom podkastu i tamo će svi moći da je čuju, objavio je Živković.



Kako je navela voditeljka programa Milena Đorđijević, poznato je da japanski autor Haruki Murakami u procesu svog pisanja pribegava strogoj, skoro vojničkoj rutini jer mu ona služi da duboko prodre u sopstveno biće, a Živković je priznao da je u tom kontekstu sličan ovom piscu.



Ja sam sličan gorostasu Murakamiju po tome što sam disciplinovan građanin i nemam nikakvu naklonost prema improvizacijama i onome što se često naziva „kreativnim neredom“. Ja sam prepodnevni pisac, pišem kada mi prilike dozvole, a nastojim da to bude od recimo 9 ujutru do 1 popodne. Ako za ta 4 sata ja napišem jednu i po stranu, ja skačem od sreće, rekao je Živković.



Po njegovim rečima, nijedan način pisanja nije nužno onaj „pravi“ jer su svi pisci različiti, već je važno ono što pritom nastaje.



Ono što ja učim svoje studente na kursu kreativnog pisanja je da ne postoji povlašćen način pisanja i da je jedan način dobar onoliko koliko i delo koje je putem njega nastalo. Ako možete da pišete samo ako stojite na jednoj nozi i imate indijansku perjanicu na glavi, varjaču ispod ruke i ispod mišice vam stoji jedna mačka i pritom napišete „Anu Karenjinu“, to je onda odličan način, ističe Živković.



Živković je višestruko nagrađivani autor, a među njegovim najznačajnijim priznanjima je i svetska nagrada za fantastiku koju je 2003. godine primio za knjigu „Biblioteka“ (2002).



Od 1994. godine objavljeno je čak 117 stranih izdanja Živkovićevih knjiga na 20 jezika - „Biblioteka“ je njegovo najprevođenije delo, a po njegovim rečima „ujedno i najprevođenija knjiga u 21. veku“.