Нови роман Зорана Живковића на Трећем програму РТС

Из РТС је саопштено да се „овим делом Живковић вратио писању прозе после петогодишњег прекида са жељом да „Белом собом“ заокружи свој књижевни опус“.



Ја сам написао књигу чији је наслов „Последња књига“, тако да сам то изневерио, али ово је збиља последња књига. Ја сам, за разлику од вас, имао прилике да прочитам своју књигу, која је скроз завршена и ево је овде, и то да је прочитам не само у себи, пре писања, већ и наглас, завршену, рекао је Живковић приликом свог гостовања у циклусу „Писац у библиотеци, вечери на Косанчићу“.



Како је он потом навео, „Бела соба“ је роман о писању „Последње књиге“.



Главни лик овог романа зове се исто као и ја, Зоран Живковић, и у једном тренутку у делу он ће рећи „Па шта сад? Зар треба да напишем повратак „Последње књиге“? Ако ми 23 прозне књиге нису биле довољне да кажем све што сам желео, онда ми сигурно ни 24. неће помоћи, објашњава Живковић.



Трећи програм РТС ради нешто што не раде тако често и што ми чини велику част - пре неколико дана су започели серијализацију мог романа у 17 наставака. Када то буде готово и након његовог емитовања на Трећем програму, биће окупљено и претворено у једну интегралну аудио књигу која ће стајати на њиховом подкасту и тамо ће сви моћи да је чују, објавио је Живковић.



Како је навела водитељка програма Милена Ђорђијевић, познато је да јапански аутор Харуки Мураками у процесу свог писања прибегава строгој, скоро војничкој рутини јер му она служи да дубоко продре у сопствено биће, а Живковић је признао да је у том контексту сличан овом писцу.



Ја сам сличан горостасу Муракамију по томе што сам дисциплинован грађанин и немам никакву наклоност према импровизацијама и ономе што се често назива „креативним нередом“. Ја сам преподневни писац, пишем када ми прилике дозволе, а настојим да то буде од рецимо 9 ујутру до 1 поподне. Ако за та 4 сата ја напишем једну и по страну, ја скачем од среће, рекао је Живковић.



По његовим речима, ниједан начин писања није нужно онај „прави“ јер су сви писци различити, већ је важно оно што притом настаје.



Оно што ја учим своје студенте на курсу креативног писања је да не постоји повлашћен начин писања и да је један начин добар онолико колико и дело које је путем њега настало. Ако можете да пишете само ако стојите на једној нози и имате индијанску перјаницу на глави, варјачу испод руке и испод мишице вам стоји једна мачка и притом напишете „Ану Карењину“, то је онда одличан начин, истиче Живковић.



Живковић је вишеструко награђивани аутор, а међу његовим најзначајнијим признањима је и светска награда за фантастику коју је 2003. године примио за књигу „Библиотека“ (2002).



Од 1994. године објављено је чак 117 страних издања Живковићевих књига на 20 језика - „Библиотека“ је његово најпревођеније дело, а по његовим речима „уједно и најпревођенија књига у 21. веку“.