Niko Kapetanić otkriva nove detalje o stvaralaštvu poznatog umetnika

Prezentuju se različite teme u vezi sa umetnikovim opusom, fotografijama, ateljeima u kojima je predano radio.

Svi se slažu da o Bukovcu još mnogo toga nije rečeno. Različite faze njegovog delovanja, sredine u kojima je boravio, prijatelji i članovi porodice za koje je najviše bio vezan, pobuđuju nova interesovanja. Mnoge teme iz njegovog života i rada nisu u potpunosti obrađene, i zahtevaju dopune, korekcije, „nove poglede“ na njegovo stvaralaštvo.

U izdanju Muzeja i galerija Konavla, objavljena je zanimljiva studija Nika Kapetanića „Bukovac na razglednicama“ (Cavtat, 2022). Intenzivna izložbena i izdavačka delatnost, kao i neiscrpna građa koju ova ustanova poseduje, daju podsticaj istraživačima da pažnju okrenu nedovoljno poznatim i manje istraženim temama.

Tako autor svoju knjigu posvećuje delima Vlaha Bukovca, koja su često bila reprodukovana na razglednicama. Prve „kartoline“, kako se u slikarevom zavičaju obično nazivaju, objavljene su u Zagrebu krajem 1897. Bila su to njegova monumentalna dela („Gundulićev san“, „Dubravka“,...), koja su i tokom sledeće decenije štampana u više izdanja.

Na osnovu njih stičemo predstavu da je slikar bio svestan različitih aspekata propagande. Do te činjenice mogao je doći još tokom boravka u Americi, a posebno sarađujući sa slikarskom kućom „Vicar Brothers“. Ona je imala radnju i izložbeni salon na Pikadiliju u Londonu s čitavim reklamnim pogonom, uključujući i „sendvičmene“ (o čemu Bukovac piše u memoarima).

Najviše razglednica s Bukovčevim slikama nastalo je u Pragu, počev od 1909. godine. Na njima defiluju aktovi, porodični, zavičajni, verski, mitski i drugi motivi. Kolika je bila umetnikova popularnost u to vreme, govore primeri štampani u slovenskim državama (Rusija, Poljska) ili pokrajinama u Austrougarskoj (Češka, Galicija). Nakon uspelih kolor izdanja, tokom 1917-18. pojavljuju se i crno-bela.

Vera Kružić Uhitil, koja se studiozno bavila istraživanjem života i dela Vlaha Bukovca, smatrala je da je zbog slabog tehničkog izvođenja i oduzimanja boje oko 100 slikarevih dela bilo svedeno na nivo „bezvrednih razglednica“. Igor Zidić tvrdi da je Bukovac tražio da se dopisnice štampaju monohromatski, svestan da na tadašnjem zanatskom nivou nije bilo moguće verno preneti njegovu paletu boja.

Autor studije postavlja pitanje kako je slikar uspeo da postane rekorder po broju svojih dela reprodukovanih na razglednicama. Osim kvaliteta koji je odigrao presudnu ulogu, ovde ne bi trebalo zanemariti i Bukovčevu svest o važnosti fotografije. Od samih početaka svog slikarskog rada, on se u velikoj meri služio foto-zapisima pri portretisanju.

Kapetanić ovom dodaje i Vlahovu sklonost prema avanturističkom načinu života i bezbrojnim putovanjima. S dvadesetak godina već je obišao Njujork i Peru, duže se zadržavši u San Francisku. Takav pristup životu nastavio je povratkom u Evropu. Sada delimično naziremo zašto se njegove slike nalaze na razglednicama objavljenim u Dubrovniku, Cavtatu, Cetinju, Beogradu, Minhenu, Parizu, Rusiji.

Za nas su posebno zanimljiva izdanja s prikazima ličnosti iz naše istorije, kao i Bukovčevih dela koja se nalaze u muzejima u Srbiji. Tako je čuveni portret kralja Petra I Karađorđevića (iz 1903), štampan kod Jos. Čaklovića u ediciji „Jugoslovenski umetnici“. Isti zagrebački izdavač objavio je i razglednicu sa Bukovčevom slikom „Blagoveštenski sabor“, koja se nalazi u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu.

Poznato je da je tokom izlaganja ovog Bukovčevog dela na pariskom Salonu (1882), štampana i razglednica. Desetak dana po otvaranju, „Velika Iza“ prodata je „nepoznatom Englezu“. Promenivši nekoliko vlasnika dospela je u kolekciju diplomate Pavla Beljanskog. On ju je 1929. kupio na aukciji održanoj u pariskom hotelu „Druo“.

Ođek koji je Bukovčeva slika imala u javnosti bio je pozamašan i njegov eho prati je do danas. Pored kataloga i vodiča Salona, Beljanski je nabavio i plakat pozorišnog komada „Velika Iza“. Tu je i Buvijeov roman objavljivan u nastavcima u listu „La Lantern“, kao i njegovo knjižarsko izdanje ilustrovano sa 60 gravira. O slavi ovog dela bez sumnje govori i razglednica koja je prodata u hiljadama primeraka.

Kapetanić pominje više izdanja ove karte. Najstarije je objavljeno 1882. povodom Salona u Parizu, na kome je „Velika Iza“ prvi put predstavljena. Druga razglednica izašla je u Rusiji, oko 1910. godine. Naredno izdaje „JKP“ iz Praga, tokom druge decenije 20. veka. Popularnost slike ne prestaje i kasnije. Godine 1972. Beogradski grafički zavod objavio je razglednicu sa reprodukcijom ovog Bukovčevog dela. 

Više izdavača objavljuju slikareva dela koja se nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu - praška „Minerva“, „Probuđena“ (dva izdanja), „Portret devojke“, „Koketa“ i „JKP“ – „Devojka s ljiljanima", osječki izdavač Radoslav Bačić (ponovo objavljena dela „Probuđena“, „Portret devojke“, „Koketa“), zagrebački Umjetnički paviljon („Očev portret I“).

Nekolicina njih štampala je razglednice s Bukovčevim radovima koji su se nalazili u Kabinetu predsednika republike u Beogradu - praški V.K.K.V. („Ružičasti san“) i „JKP“ („Žrtva (Ispovest))“, dva izdanja iz 1914. godine; „Portret ćerke Jelice“, dva izdanja, Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove („Prolećna pesma (Proleće))“, kao i u Muzeju „25. maj“ („Bela robinja“, „Mladost kraljica života“).

Mnogi izdavači često koriste iste motive na razglednicama. Pri čemu treba naglasiti da se Bukovčeva dela na njima razlikuju po dizajnu, tekstu, a često i boji. U knjizi su detaljno obrađene razglednice izdate do 1945, s tim što njihov broj nije konačan. Kada su u pitanju primerci iz posleratnog perioda, autor izdvaja one čiji se izdavači ne pojavljuju u ranijem razdoblju.

Da razglednice sa delima Vlaha Bukovca nisu zaboravljene ni u drugoj polovini 20. veka svedoče štampani primerci sa njegovim slikama, objavljeni u Zagrebu, Dubrovniku, Cavtatu, Beogradu, Cetinju. Tako je u okviru izdavačke delatnosti Narodnog muzeja u Beogradu, 1980. objavljena razglednica Bukovčevog dela iz kolekcije ove ustanove („Nećak u vrtu“).

Studija Nika Kapetanića daje sveobuhvatni pregled reprodukovanih slikarevih dela, na kartama malog formata. Razglednice sa štampanim Bukovčevim radovima čine dragocenu vrstu građe i kada je u pitanju delo, kao i štampani tekst. Pored korespondencije, saznajemo detalje i o prvobitnom izgledu slike što je od velike koristi tokom njihove restauracije i konzervacije.                

Siniša Kovačević