Mirović otvorio Međunarodni novosadski književni festival

– Novi Sad je oduvek bio grad književnosti i književnika. Ovde su, kroz vekove, živeli i stvarali naši najveći pisci, od Jaše Ignjatovića i Laze Kostića, koga mnogi i danas smatraju najsvetlijom tačkom srpske poezije uopšte, do Miroslava Antića i Aleksandra Tišme, koji su duboko i trajno obeležili našu noviju književnost. Iz te tradicije je proistekla i naša, rekao bih mentalitetska naklonost prema literaturi.

Po njegovim rečima, Novi Sad će, i zbog toga, 2021. godine biti i Evropska prestonica kulture, a u to je utkana i njegova literarna tradicija, ali i literarna tradicija cele Vojvodine čiju raskoš, pored srpskog, čini i plodno književno stvaralaštvo na jezicima drugih nacionalnih zajednica. I, naravno, još bogatija književna tradicija cele Republike Srbije, na čijoj kulturnoj mapi je Novi Sad jedna od najznačajnijih tačaka. Podrška literaturi, i umetnosti uopšte, opredeljenje je Pokrajinske vlade, naglasio je njen predsednik ukazujući da je i književnost sama po sebi, i ovaj festival, manifestacija otvorenosti, brisanja granica i rušenja prepreka među ljudima.

– Čim muzika vaših reči, bez obzira na kom jeziku one budu izgovarane, pomiluje duše onih kojima ćete se narednih dana obraćati, videćete da ovde takvih barijera zapravo i nema i da ste u gradu, pokrajini i zemlji široko otvorenog srca. Uvek i za svakoga - poručio je Mirović učesnicima festivala. 

Tokom tri dana Novi Sad će biti stecište pesnika, a na festivalu, čiji je organizator Društvo književnika Vojvodine, učestvuje 20 pisaca iz sveta i 30 naših autora. Označavajući poeziju kao ritualni znak i kao temelj ljudske društvenosti, Jovan Zivlak, umetnički direktor festival, na jučerašnjoj konferenciji za novinare ukazao je na to da su ovakva pesnička okupljanja potrebna kako bi se ustanovila produktivna saradnju sa potencijalnim sagovornicima. Po njegovim rečima, festival iz godine u godinu, evo već 12. put, u punoj meri ostvaruje svoje ciljeve omogućujući i proširivanje i bogaćenje kulturnih veza sa svetom. Zemlja gost ovogodišnjeg izdanja festivala je Švedska, a Zivlak je posebno skrenuo pažnju na Antologiju savremene švedske poezije, koja je tim povodom objavljena sa po deset pesama dvanaest autora različitih generacija i poetika u prevodu naših prevodilaca.

Novosadski književni festival je, po rečima prof. dr Vladimira Gvozdena, člana programskog tima, jedan od prvih koji je promenio konfiguraciju prostora na kome se održava. Idući u susret publici pesnici su osvojili otvorene gradske prostore, tako da se programi održavaju na Trgu mladenaca, na balkonima u Zmaj Jovinoj ulici, ali i u Klubu Absolut i Gradskoj biblioteci. Festival je jedan od lepih načina života poezije danas, ukazao je Gvozden napominjujući da uz živu poetsku reč njegov program čini i simpozijum na kome će teoretičari književnosti raspravljati na temu „Književnost i norma, književnost i zakon”.

O jedinstvenom iskustvu kontakta sa stranim čitaocima govorio je jedan od pesnika iz Švedske Per Hanson ukazujući da mu je posebna čast što je njegova poezija zastupljena u Antologiji savremene švedske poezija i prevedena na srpski jezik. Čuti svoje stihove na nekom drugom jeziku, pa čak i na drugom pismu kakvo je ćirilica, za njega otvara neke nove prostore imaginacije za dalje stvaranje.

N. Popov

Utorak na festivalu

U utorak u 10 časova u Gradskoj biblioteci biće uručena 57. Brankova nagrada mladom pesniku, a ovogodišnji dobitnik je Stevan Tatalović. U 18.30 časova u Gradskoj biblioteci je program posvećen švedskoj poeziji o kojoj će govoriti An Ligibrandt, koja je priredila antologiju, pesnici će kazivati svoju poeziju na švedskom, a u prevodu na srpski glumac Miodrag Petrović. U večernjem programu na Trgu mladenaca, od 21 čas, učestvovaće pesnici iz Engleske, Danske, Rusije, Mađarske, Poljske, Švedske, kao i naši autori Stevan Tatalović i Marija Šimoković.