Мировић отворио Међународни новосадски књижевни фестивал

– Нови Сад је одувек био град књижевности и књижевника. Овде су, кроз векове, живели и стварали наши највећи писци, од Јаше Игњатовића и Лазе Костића, кога многи и данас сматрају најсветлијом тачком српске поезије уопште, до Мирослава Антића и Александра Тишме, који су дубоко и трајно обележили нашу новију књижевност. Из те традиције је проистекла и наша, рекао бих менталитетска наклоност према литератури.

По његовим речима, Нови Сад ће, и због тога, 2021. године бити и Европска престоница културе, а у то је уткана и његова литерарна традиција, али и литерарна традиција целе Војводине чију раскош, поред српског, чини и плодно књижевно стваралаштво на језицима других националних заједница. И, наравно, још богатија књижевна традиција целе Републике Србије, на чијој културној мапи је Нови Сад једна од најзначајнијих тачака. Подршка литератури, и уметности уопште, опредељење је Покрајинске владе, нагласио је њен председник указујући да је и књижевност сама по себи, и овај фестивал, манифестација отворености, брисања граница и рушења препрека међу људима.

– Чим музика ваших речи, без обзира на ком језику оне буду изговаране, помилује душе оних којима ћете се наредних дана обраћати, видећете да овде таквих баријера заправо и нема и да сте у граду, покрајини и земљи широко отвореног срца. Увек и за свакога - поручио је Мировић учесницима фестивала. 

Током три дана Нови Сад ће бити стециште песника, а на фестивалу, чији је организатор Друштво књижевника Војводине, учествује 20 писаца из света и 30 наших аутора. Означавајући поезију као ритуални знак и као темељ људске друштвености, Јован Зивлак, уметнички директор фестивал, на јучерашњој конференцији за новинаре указао је на то да су оваква песничка окупљања потребна како би се установила продуктивна сарадњу са потенцијалним саговорницима. По његовим речима, фестивал из године у годину, ево већ 12. пут, у пуној мери остварује своје циљеве омогућујући и проширивање и богаћење културних веза са светом. Земља гост овогодишњег издања фестивала је Шведска, а Зивлак је посебно скренуо пажњу на Антологију савремене шведске поезије, која је тим поводом објављена са по десет песама дванаест аутора различитих генерација и поетика у преводу наших преводилаца.

Новосадски књижевни фестивал је, по речима проф. др Владимира Гвоздена, члана програмског тима, један од првих који је променио конфигурацију простора на коме се одржава. Идући у сусрет публици песници су освојили отворене градске просторе, тако да се програми одржавају на Тргу младенаца, на балконима у Змај Јовиној улици, али и у Клубу Абсолут и Градској библиотеци. Фестивал је један од лепих начина живота поезије данас, указао је Гвозден напомињујући да уз живу поетску реч његов програм чини и симпозијум на коме ће теоретичари књижевности расправљати на тему „Књижевност и норма, књижевност и закон”.

О јединственом искуству контакта са страним читаоцима говорио је један од песника из Шведске Пер Хансон указујући да му је посебна част што је његова поезија заступљена у Антологији савремене шведске поезија и преведена на српски језик. Чути своје стихове на неком другом језику, па чак и на другом писму какво је ћирилица, за њега отвара неке нове просторе имагинације за даље стварање.

Н. Попов

Уторак на фестивалу

У уторак у 10 часова у Градској библиотеци биће уручена 57. Бранкова награда младом песнику, а овогодишњи добитник је Стеван Таталовић. У 18.30 часова у Градској библиотеци је програм посвећен шведској поезији о којој ће говорити Ан Лигибрандт, која је приредила антологију, песници ће казивати своју поезију на шведском, а у преводу на српски глумац Миодраг Петровић. У вечерњем програму на Тргу младенаца, од 21 час, учествоваће песници из Енглеске, Данске, Русије, Мађарске, Пољске, Шведске, као и наши аутори Стеван Таталовић и Марија Шимоковић.