Матица српска: Излази трећи том Српске енциклопедије

Књига ће имати 950 страна а обухватиће цело слово „Г“ и део слова „Д“ закључно са одредницом „демографија“. У исто време приводи се крају припрема седмог тома Српског биографског речника, па ће већ средином 2018. ово изузетно значајно дело бити припремљено за штампу и потом одштампано.

“О проблемима с којима се суочавала Матица српска када је реч о овим пројектима од капиталне важности за српску културу имао сам прилику да разговарам и са председником Републике Александром Вучићем. Он је био веома одлучан у томе да помогне нашу енциклопедијско-лексикографску делатност, па му на том гесту, који је реализован на самом крају прошле године, велико хвала у име огромне екипе руководилаца и сарадника на овим пословима”, открива у разговору за „Дневник“ председник најстарије српске књижевне, културне и научне институције проф. др Драган Станић.” Кораци који су потом предузети разрешили су нас многих брига, па ћемо моћи не само да финализујемо издања која су у припреми, него и да коначно нормализујемо даљи рад и на Српској енциклопедији и неким другим капиталним пројектима у овој области. Држава тако најзад у пуном капацитету стаје иза стратешки важних облика делатности као што су енциклопедистика и лексикографија.”

На том фону проф. Станић најављује за 2018. и снажан почетак рада на вишетомном Речнику српскога језика, који је дуго тапкао у месту. Матица, подсетимо, има једнотомни речник са преко 80.000 речи, док се на другој страни, под окриљем Института за српски језик САНУ, изводи капитални многотомни речник, али ће се на њему радити бар још неколико деценија. У тим оквирима је одавно већ исказана потреба за речником средњег формата, који би обухватио око 200.000 речи, а тај посао је на себе сада преузео тим који води проф. др Рајна Драгичевић, наш водећи лексикограф средње генерације која овај захтевни посао треба да изнесе на својим плећима.

“У наступајућој години очекујемо и значајне резултате када је у питању израда Лексикона писаца српске књижевности. Реч је о пројекту који одавно постоји, с тим што је он раније био постављен шире, а у фокусу је имао све писце са простора бивше Југославије, али како у другим републикама није исказан интерес да се тај посао очува и настави, те како ми треба првенствено да водимо рачуна о својим пословима, фокусирали смо се на писце српске књижевности и пројекат вратили на почетна слова азбуке. У току 2018. очекујемо да би тим који води проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић могао ауторски завршити први том, који бисмо у том случају одштампали у првој половини 2019. године. У години пред нама под кровом Матице биће настављен и рад на историјским речницима српског језика. Лане је под руководством др Исидоре Бјелаковић објављена огледна свеска славеносрпског речника, а ове године се очекују први искораци на плану израде речника старосрпског језика: тај тим води академик Јасмина Грковић Mеjyor, а њени планови у вези са објављивањем грађе и корпуса овог речника су врло опсежни и крајње драгоцени уколико желимо да упознамо раније епохе у развоју српског народног језика. “

У овој, 2018. години биће објављена и завршна књига Атласа насеља Војводине, посвећена Бачкој, и тиме ће овај јединствени подухват, под руководством проф. др Слободана Ћурчића, бити приведен крају, исказујући велико богатство сабраних чињеница. Истовремено, покрећемо и сасвим нови, капитални пројекат: Национални атлас Србије. Наредних месеци из штампе излазе и публикације које су јако дуго планиране, али су се практично тек сада стекли услови за њихову реализују. Ради се о двама часописима на енглеском језику: један је Часопис за српску књижевност и културу, а други Часопис за друштвене и хуманистичке науке. Реч је о периодици превасходно намењеној страној читалачкој публици, којој би требало помоћи да боље сагледа свеколико шаренило и богатство српске књижевности и културе, као и да добије јасније представе о друштвеном и хуманистичком амбијенту у којем живимо, као и о наукама које тај амбијент изучавају. Часописи ће убудуће излазити једном годишње и, осим „на папиру“, биће доступни и у електронском формату. Веома брзо изаћи ће и први број публикације намењене сарадњи Матице српске са центрима књижевности из других држава и култура, а овога пута је у средишту пажње поезија која настаје у Новом Саду и Војводини, с једне, те Темишвару и Банату, с друге, румунске стране. Све ово ће у великој мери побољшати понуду нашег града у оквиру програма Европске престонице културе у 2021. години.

"Од изузетног је значаја што смо у прошлој години успели, након прилично стресног периода, да потпуно стабилизујемо излажење Летописа Матице српске. Захваљујући министру културе Владану Вукосављевићу после скоро три године велике неизвесности, судбина најстаријег књижевног часописа на свету који у континуитету излази од 1824. више се не доводи у питање. И не само то, већ Летопис широко развија поље својих активности, па је тако у његовој организацији одржан округли сто „Имају ли интелектуалци будућност?“, који је окупио проучаваоце књижевности, социологе, историчаре, политикологе из Србије, Црне Горе и Републике Српске, а излагања са тог скупа публикована су у јулско-августовској свесци. Тим трагом настављамо и у 2018."

Неће бити новог Правописа

„У догледно време мислим да неће бити писања новог Правописа српског језика – каже проф. Станић. – Правопис је жива материја и мислим да је довољно само регулисати неке појединости и извесна решења који се јављају као отворени проблеми. Ту је јако важно да стручна и шира јавност искажу своја мишљења у вези са одређеним сегментима наше правописне праксе, а онда ће тим трагом правописни тим Матице српске већ на то реаговати. Наш тим не наступа са позиције некога ко мисли да треба да поставља некакве нове норме, него напротив, он само регулише нешто што је на одређени начин већ у пракси устаљено, па само настоји да ту праксу преведе у неко нормативно стање. Зато нема потребе да се Правопис изнова исписује.”

Председник Матице српске каже да је један од приоритетних задатака у наредном периоду наставак дигитализације, како старих бројева Летописа и свих научних зборника, односно часописа које Матица издаје, тако и драгоцених докумената похрањених у Рукописном одељењу МС. Иначе, у плану за следећу годину је и објављивање књиге о српској синтакси, који је приредио тим на челу са академиком Предрагом Пипером, као и обимна студија проф. др Рајне Драгићевић о проблемима наше лексикологије и лексикографије. 

“ У овој нам је години пун погодак било објављивање Споменице Чедомиру Попову, у којој је двадесетак аутора писало што о њему, што о темама за које је он био везан и о којима је писао. Ту је и књига његових интервјуа Историја на делу (приредила др Јелена Попов), а у њој можемо видети каквих је размера био ум овог великог историчара, куда се он све кретао, као и о чему је говорио као јавна личност. У првим месецима следеће године ће изаћи из штампе и књига говора и обраћања проф. др Божидара Ковачека, још једног prеthodnog председника Матице српске, док је на пољу документарне књижевности од изузетног значаја било објављивање списа такође некадашњих председника Матице српске: аутобиографских списа Васе Стајића, које је приредила Зорица Хаџић, мемоарских текстова др Милана Петровића, које је припредила Биљана Шимуновић Бешлин (заједно са Градском библиотеком Новог Сада), као и биографија некадашњег председника Матице српске академика Младена Лесковца, коју је написао Радован Поповић. Поповићева биографија Бошка Петровића већ чека на објављивање. На тај начин Матица се бар мало одужила својим ранијим, заслужним прегаоцима.”

М. Стајић