Knjige koje (ni)je prekrila prašina: Džungla na asfaltu

Veliki uspeh filma dovodi ga u Holivud gde će napraviti sjajnu karijeru scenariste. Barnet je nastavio da piše priče i romane i da ih, odmah po objavljivanju, dramatizuje za veliki ekran (neke i više puta); on je scenarista klasika kakvi su, pored „Malog Cezara“, „Visoka Sijera“, „Džungla na asfaltu“, ali i „Lice s ožiljkom“, „Red i zakon“.

Za života je objavio 34 romana i četiri zbirke priča, dok se broj adaptacija njegovih dela bliži cifri od 80 filmova i TV serija! Za razliku od Hemeta i Čendlera, koji su njegovi žanrovski savremenici i predstavnici „tvrdo kuvanog krimića“, on nije prevashodno pisao o privatnim detektivima ili policajcima, već o gangsterima i sitnim prestupnicima (po čemu je bliži Džejmsu Kejnu). Likovi su živopisni i uverljivi a njihovom posrnuću redovno suprotstavlja sećanja na prošla, bezbrižna vremena dok se, kao idealni opozit urbanom miljeu (koje je oličenje zločina i nemorala), pojavljuju ruralna sredina i priroda.

Mnogi od zločinaca postaju to ne namerno već sticajem okolnosti i svoje nesposobnosti da se snađu u nehumanom, užurbanom velegradu. Ovi odnosi okosnica su i romaneskene „Urbane trilogije“ o neimenovanom velegradu na američkom srednjem zapadu. (Uz „Džunglu na asfaltu“ čine je i „Mali čovek, veliki svet“ i „Buka taštine“.)

Roman „Džungla na asfaltu“ objavljen je 1949, a već sledeće godine je ekranizovan (režija Džon Hjuston). Priča prati nekolicinu kriminalaca koji planiraju veliku pljačku dijamanata vrednih milion dolara. Plan je smislio krupni kriminalac u zatvoru, a njegov glasnik je nedavno oslobođeni, takođe „velika zverka“, doktor Rimenšnajder.

On dolazi u grad i traži advokata Emerika, prepredenjaka koji uspešno brani kriminalce. Ali, Emerik je, zbog svog neumerenog života i razbacivanja para (naročito na mladu crvenokosu devojku), pred bankrotom i ne može da finansira poduhvat pa lažnim obećanjima izvlači pare od Kobija, kladioničara „srednje klase“. Ekipa, koju čine i Gas, kafeyija i bivši osuđenik, sitni obijač Luis koji se oženio i ima bebu pa namerava da živi pošteno i Diks, snagator koji želi da se vrati kući, na selo, obavlja posao ali u njemu bivaju ranjeni i Luis i Diks.

„Džungla na asfaltu“ objavljena je u Jugoslaviji 1955. godine u „Biblioteci filmovani romani“ beogradskog izdavača „Kosmos“, dakle samo šest godina od originalnog štampanja i pet godina od svetske premijere filma što je svakako respektabilna brzina i za današnje uslove.

Kad doktor i Diks odnesu dijamante kod Emerika ispostavlja se da on nema novca, ali obećava da će ga nabaviti. Ipak, propast se ne može zaustaviti jer policija predvođena ljutim komesarom kreće u akciju i razrešava slučaj: Luis pre hapšenja umire od rane, Gas je u zatvoru, Kobi pristaje da potpiše priznanje, Emerik se ubija jer ne želi da ga uhapse a Diks se posle 25 godina vraća kući, saznaje da je roditeljska farma prodata, da mu je brat policajac i sa majkom živi u straćari i - umire. Doktor Rimenšnajder, zbog svoje slabosti prema mladim devojkama, ne uspeva da pobegne i predaje se policiji ali već planira kako da izvuče što manju kaznu i opstane u zatvoru.

Osim komesara i par žena - mada je i Diksova devojka Dol iz reda „posrnulih“ - svi likovi (dakle i policajci-pozornici) u romanu su loši ljudi. Njihove životne priče nisu ni malo sjajne već su zbir propalih planova i izneverenih očekivanja, odnosno povlađivanja sopstvenim slabostima i manama. Stoga su male šanse da dugo opstanu na usijanom asfaltu velikog grada koji im nemilosrdno otima snagu i volju a ne nudi prave šanse za uspeh.

Barnet bez velikih problema vodi svoje junake, prati njihove postupke, emocije i razmišljanja uz stalno insistiranje na gradskom okruženju, mračnom, prljavom i negostoljubivom. Imponuje njegova sposobnost da efektno zaokruži epizode, odnosno da gradi atmosferu i skicira detalje.

Ilija Bakić