Knjiga pesama Ivana Negrišorca: Izložba oblaka
NOVI SAD: Mlada novosadska izdavačka kuća „Fondacija Grupa sever”, čiji je prvenac, „Dah male molitve” Selimira Radulovića nedavno ovenčan Zmajevom nagradom Matice srpske, objavila je nedavno „Izložbu oblaka”, knjigu sa izabranim i novim pesmama Ivana Negrišorca, još jednog laureata najprestižnijeg priznanja za poeziju u nas.
Od uvodne „Molitve za radost pesničkog ludila” do epiloške „Posvetli me, Bože”, pred čitaocima je poetski vernisaž koji vodi kroz različite kreativne i izražajne faze Negrišorčevog pevanja. Tako šetnja kroz ovu izložbu stihova otkriva i načela socijalno-kritičkog (neo)verizma, prisutna u zbirci „Trula jabuka”, kojom je Negrišorac 1981. otpočeo pesnički put - i za nju dobio nagradu „Goran” – preko koncepta „loma jezika” i potonjeg „otkrića tradicije”, koje obeležava jednu od najvažnijih njegovih knjiga „Veznici” (1995, nagrada „Đura Jakšić”), sve do faze stvaralaštva koju će književni kritičar Saša Radojčić nazvati „nova sinteza” i u nju uvrstiti zbirke „Potajnik” (2007), „Svetilnik” (2010), „Kamen čtenija” (2013) i „Matični mleč” (2016), za koje će autor dobiti mnoštvo nagrada, od pomenute Zmajeve, „Branko Ćopić”, „Meša Selimović”, do Žičke hrisovulje, Gračaničke povelje, Pečata varoši sremskokarlovačke...
Najnovija Negrišorčeva pevanja, objavljene u završnom segmentu „Izložbe oblaka”, pokazuju, ocenjuje Radojčić u predgovoru knjige, da se pesnikova stvaralačka avantura sada kreće u nekoliko različitih tokova: nastavlja se pesništvo stavljeno u službu izražavanja religioznih shvatanja, nastavlja se napor da se kroz govor lirskih junaka kaže nešto bitno o srpskoj kulturi i njenom karakteru, i dalje se crtaju detalji topografije srpske kulture. Na kraju, ali ne i najmanje važno, naprotiv, „jedna osetljiva subjektivnost nastavlja da beleži svoj doživljaj sveta, svoje čitanje otvorene knjige”.
„Izložba oblaka dopušta čitaocu da zaviri u te beleške i u njima nađe i pesnika, i sebe”, poručuje Saša Radojčić.
M. Stajić
