Izlog knjiga

Zbirku čini 18 kratkih priča čija je radnja smeštena u jedan od kairskih četvrti u prošlom veku. Autor s ironijom otkriva ljudske slabosti i dvostruki moral, strah od sveprisutne smrti, ali i nežnosti. Urednica " Samizdata B92" Lidija Kusovac predstavlja ove priče kao sveže, duhovite, povremeno tužne, ali uvek životne i obeležene stvarnim dešavanjima koje čine skladnu celinu sa mestom radnje i atmosferom, nudeći čitaocu sliku novog nepoznatog sveta, koja ostaje dugo i pamćenju. Po njenim rečima, Mahfuzov bogat i raznolik književni svet je enciklopedija egipatskog života u 20 veku, zato će njegog glas ostati snažan i jasan za mnoge generacije koje dolaze i to nesamo u arapskomsvetu.

Nagib Mahfuz je prvi roman objavio je 1939, pisao je pod uticajem Balzaka, Kamija, Dostojevskog, Flobera, Tolstoja i Zole, ali ponajviše Prusta.  Proslavio se kada je počeo da opisuje realistički urbani život Egipta suočenog sa kolonijalizmom i autokratijom. Napisao je više od 50 romana, a to je forma koja nije bila odomaćena među arapskim piscima u to vreme.

Presudne granice

Novi roman Jovice Aćina pojavio se upravo pod znakom izdavačke kuće “Laguna”. “Pilot tramvaja“ prati priču čoveka koji je kao dečak prešao alabanske planine sa teško bolesnim ocem i mladićem koji je pobegao sa Galipolja. U. U Marseju je rešio da započne novi život i radio je kao vozač tramvaja. On pokušava da rasvetli misteriozni zločin i da tako oda počast mrtvom drugu, ali i ostalima koji su mu bili bliski, a život im je oduzet.

Jovica Aćina ukazuje da nije mogao da odoli priči koja govori o čudesnom junaku iz naših krajeva. Pošto je kao dečak prošao golgotu, on se suočava s novim mukama, u dalekom kraju, ali ga prijateljstvo, ljubav prema drugima, štiti i on se potom na efektan i neočekivan način odužuje za tu zaštitu.

Mislim da danas, u vreme kad granice sve više postaju presudni elementi čovekove sudbine, ovakve priče predstavljaju neophodne snove, koji nas podučavaju o šansama za naš opstanak, navodi Aćin.

Uz to, dodaje, dok je roman pisao, svaka stranica u njemu zvala je sledeću, gotovo kao odgonetku, ali koja se i sama pretvarala u zagonetku.

Verujem da bi i čitaoci mogli da podele to iskustvo sa mnom, kaže Aćin.

Jovica Aćin (Zrenjanin, 1946) poznati pripovedač, esejista i prevodilac, autor je niza knjiga priča i eseja. Njegov prethodni roman “Srodnici” bio je prošle godine u najužem izboru za NIN-ovu nagradu za roman godine.

Veštačka inteligencija

Poznati britanski pisac Ijan Mekjuan (1948) predstavlja se našoj čitalačkoj publici svojim novim romanom  o veštačkoj inteligenciji “Mašine kao ja”, koji je ove godine objavljen u Velikoj Britaniji, zahvaljujući izdavačkoj kući “Čarobna knjiga” i prevodiocu Vladimiru J. Jankoviću.

Radnja romana odvija se u alternativnom Londonu iz osamdesetih godina 20. veka. Tridesetogodišnji Čarli tumara kroz život i izbegava stalno zaposlenje. Zaljubljen je u Mirandu, šarmantnu i inteligentnu studentkinju koja krije strašnu tajnu.  Stekavši izvesnu svotu novca, Čarli kupuje Adama, androida iz prve serije tek usavršenih sintetičkih ljudskih bića. Potom sa Mirandom oblikuje Adamovu ličnost. To je gotovo savršeno ljudsko stvorenje, odlikuje se snagom, lepotom, i pameću i ubrzo se obrazuje ljubavni trougao čiji će se akteri suočiti s dubokim moralnim nedoumicama. Izdavač predstavlja ovaj roman kao istovremeno zabavan i subverzivan koji postavlja temeljna pitanja: šta je to što nas čini ljudima? Naša dela ili naš unutrašnji život ? Može li mašina razumeti ljudsko srce?

Desetak romana i zbirki priča ovog autora, dobitnika nagrada Somerset Mom i Bukerove i niza drugih književnih priznanja, vrlo popularog u svetu koji kombinuje nekoliko žanrova od naučne fantastike do trilera, prevedeno je na srpski jezik.

N. Popov