Izlog knjiga: Otuđeni svet
NOVI SAD: Izdavačka kuća „Booka“ objavila je nedavno distopijski roman španskog pisca Raja Lorige „Predaja“, ovenčan nagradom „Alfaguara“, jednim od najprestižnijih književnih priznanja španskog govornog područja.
Roman smešten u neodređeno blisku budućnost pripoveda o životu glavnog junaka i njegove žene u ratom razorenoj zemlji, dok su njihova dva sina negde na frontu. Jednoga dana se na njihovom pragu niotkuda pojavljuje dečak, koji ne progovara ni reč, i koga oni prihvataju i krišom se staraju o njemu. Ubrzo vlasti naređuju da se čitava oblast evakuiše, tako da su i oni prinuđeni da napuste svoj dom. U novom gradu sazdanom od stakla vladaju red i mir, besprekorna čistoća, a vlasti se brinu o tome da sve osnovne ljudske potrebe budu zadovoljene. U tom naizgled savršenom gradu zaboraviće na strahote rata, ali i na svoje sinove vojnike. Ovaj roman izdavač predstavlja kao parabolu o bezmirisnom i otuđenom svetu u kojem je pojedinac koji se ne uklapa u dehumanizovano društvo na kraju neizostavno gubitnik, ali glavni junak ipak ne gubi svu osećajnost, čuvajući time i svoju ljudskost.
Raj Loriga (Madrid, 1967) autor je deset romana, četiri zbirke pripovedaka, nekoliko filmskih scenarija, a režirao je i dva filma. Jedan je od najistaknutijih autora prljavog realizma u španskoj književnosti, a svetska kritika smatra da je jedan od retkih pisaca, kakvi su Uelbek i Murakami, koji svojim delima redefinišu književnost 21. veka.
Mit o Čaplinu
Luksuzna monografija “Avangardni mit Čaplin” Bojana Jovića, posvećena velikanu nemog filma, pojavila se u izdanju “Službenog glasnika”. Knjiga je nastala na građi iz brojnih evropskih i vanevropskih sredina i predstavlja nastavak pionirskog istraživanja čaplinizma u književnosti, umetnosti i kulturi kojim se autor već bavio.
Po oceni Petra V. Arbutine, direktora Glasnikovog Sektora za izdavanje knjiga to je jedinstveni poduhvat o jednom mitu i Čaplinovom uticaju na avangardne pokrete u svetu, pa i u Srbiji. Autor ispituje suštinu mita koji se ispreo oko Čaplinove ličnosti i njegovog dela, možda i jedine zajedničke i praktično nezaobilazne teme za značajne predstavnike vorticizma, ekspresionizma, dadaizma, futurizma, ekscentrizma, konstruktivizma, nadrealizma... kao i druge istaknute stvaraoce modern(ističk)og doba. Uz mnoštvo primera koji obuhvataju književna i umetnička dela, pozorišne predstave, filmska ostvarenja i muzičke kompozicije, balete i opere, knjiga donosi i brojne manje poznate grafičke priloge- navodi prof. dr Jelena Novaković.
Jović kaže da je ova knjiga izraz multimedijalnosti avangarde kojoj pripada i koja je pod veoma teškim uslovima prihvaćena u celom svetu, a njegov cilj je bio da rekonstruiše mit o Čaplinu, prvoj mega-zvezdi u svetu.
Hodočašća po južnoj Srbiji
Izdavačka kuća “Dereta” izdala je putopise Stanislava Krakova, zahvaljujući višegodišnjem priređivačkom radu Mirka Demića na rukopisima i zaostavštini ovog nepravedno zapostavljenog autora čija se dela smeštaju u sam vrh srpske putopisne proze.
Posle prve knjige, koja je obuhvatila tekstove sa putovanja po Evropi, Sredozemlju i Severnoj Africi, objavljivane u časopisu „Vreme” i drugim međuratnim dnevnim i nedeljnim novinama od 1924. do 1931, druga je o novoj geografskoj celini – Kraljevini Jugoslaviji, u čijem centru je južna Srbija (Kosovo, Metohija i Makedonija) putopiščeva opsesivna tema i predmet njegovih čestih hodočašća, kako navodi Demić. Prvi deo knjige sadrži svih dvadeset devet tekstova iz jedine putopisne knjige koju je Krakov objavio za života (Kroz Južnu Srbiju, „Vreme”, 1926), kratak predgovor Ivanke Ivančić Krakov, piščeve supruge i sedamnaest putopisa koje Krakov nije uvrstio u svoju knjigu.
Drugi deo sadrži reportaže i putopise iz drugih krajeva današnje Srbije i tadašnje Kraljevine, uključujući reportažu („Preko Visokih Dečana i Lovćena u Primorje”, 1926), nastalu tokom putovanja kraljevskog para od Metohije, preko Crne Gore i Boke Kotorske, do Dalmacije. Priključena su i „Dva zapisa o Beogradu” i završni tekst predavanja „Zvona sa Oplenca”, iz 1936. pronađeni u rukopisnoj ostavštini Krakova, koja se čuva u Arhivu Jugoslavije.
N. P.