Izlog knjiga

Kako se navodi, autorka se hvata u koštac s gorućim temama savremene stvarnosti, naročito ovde na Balkanu, gde se istorija neprekidno ponavlja. Njeni junaci i junakinje su žene bez partnera, dece ili plana, kepeci, terminalno bolesni, prostitutke, tinderaši, homoseksualci, profesori i taksisti. Socijalni kontekst ne dozvoljava im da se ostvare, ali ih sputavaju i ograničenja koja im nameće njihova sopstvena psihologija.

Ovako postavljena poetika Fibonačijevog niza zapravo je suštinski modernistička, ako hoćete čehovljevska ili, kako nam u autoironičnom odmaku kaže naratorka priče “Njujorška bajka”, karverovska. Priča se ne događa u samom narativu, ona se dešava u nama, te je stoga identifikacijski proces kudikamo intenzivniji. - zapisao je o knjizi Vladimir Arsenić.

Jasna Dimitrijević (Negotin, 1979) redovna je saradnica časopisa “Liceulice”. Piše kratku prozu i recenzije. Objavila je zbirku priča “Prepoznavanja” (2015). Radi u knjižari.

S “krivog” na “pravi” put

Prvi put na našem jeziku objavljena je knjiga znamenitog filozofa Feliksa Gatarija koju nije pisao sa kolegom Žilom Delezom. Grupa za konceptualne politike iz Novog Sada je izdavač, a knjiga se zove “Shizoanalitičke kartografije” (1989).

U ovom delu, kako je navedeno u vesti, ocrtana je jedna od tri oblasti kojima se Gatari bavio. Shizoanaliza nije pokušaj da se zasniva neka posebna nauka, niti je to metoda, kako spoznajna, tako ni psihijatrijska, a posebno nije kritika ako se ova shvata kao pokušaj da se posrnule humanističke discipline izvode sa pretpostavljenog krivog puta na neki uvek i obavezno pravi put. Shizoanaliza je instrument za nešto na čemu radimo kada se pitamo o stranputicama subjektivizacije.

Već više od deset godina se trudim da izvučem ono što još može stajati uspravno na razvalinama psihoanalize, ono što zaslužuje da se ona ponovo promisli na osnovu nekih drugih teorijskih temelja – koji su, ako je moguće, manje redukcionistički od teorijskih temelja frojdovaca i lakanovaca. Stalo mi je da od samog početka preciziram da taj poduhvat – koji sam nazvao shizoanalizom – nikada nisam pojmio kao u sebe zatvorenu specijalnost, koja bi bila pozvana da se svrsta u redove područja sa prefiksom psi. Njegove bi ambicije, po mom mišljenju, morale da budu skromnije i veće...” - citat je iz knjige.

Višestruka komunikacija

Banatski kulturni centar u ediciji namenjenoj književnosti za decu objavio je knjigu Dušana Radaka “Superpitalice”, s ilustracijama Nastasje Pisarev. U pitanju su pitalice koje je Radak počeo da piše za časopis “Mali Neven” i one su od samog početka nailazile na neverovatan odziv najmlađih čitalaca. Kako u recenziji navodi dr Dragana V. Todoreskov, Radak se u najlepšem maniru naših pisaca za decu, počevši od Zmaja, pa nadalje, obraća deci, ali ne pitajući, i ne odgovarajući u isto vreme. On im ne nudi gotov „proizvod – knjigu“, već komunikaciju, i to višestranu: sa piscem, knjigom (pisanje odgovora), međusobnu (nadmetanje) kao i sa sa vaspitačem ili roditeljima. Osim izuzetno visprenih, duhovitih, “toplih“ pitanja koja naravno traže iste takve odgovore, ova knjiga, kako ukazije Dragana V. Todoreskov ima mnogo veću interakciju sa čitaocima od ostalih, vezuje ih sa simpatičnim likovima, situacijama, pojavama koje se nalaze u pitanjima i odgovorima, ali traži i aktivno učešće dece: zdravo, reklo bi se sportsko nadmetanje, brzo promišljanje, druženje. Zahvaljujući raznovrsnosti pitanja i njihovoj „doziranoj“ težini “Superpitalice” su za decu različitih uzrasta. Dušan Radak (Kikinda, 1955) piše poeziju, scenarija, muziku i tekstove za decu i odrasle.

I. B. - N. P.