Iz novih knjiga: Zauvek izgubljeni u lavirintu?
Bio je to šok: „Nikada više ne smem da se vratim na to mesto, inače ću se zauvek izgubiti u tom lavirintu”, mrmljao je Kasirer, pošto ga je dr Fric Zaksl, kao glavni bibliotekar varburške zbirke, jedan dobar sat provodio kraj istančano, mada i krajnje samovoljno sortiranih ormara i regala.
Nadmoćno bogatstvo istraživačke literature i dragocena retkost egzemplara brižljivo sakupljanih iz celog sveta bili su jedno. Ali pravo čudo za Kasirera sastojalo se u ideji same te biblioteke, u očigledno ciljanom duhovnom stavu sa kojim je sabrana i uređena.
Ovde se, naime, tomovi nisu nizali jedni za drugima ni po alfabetu ni po godini izdanja, već je Varburg sortirao knjige po sistemu takozvanog dobrog susredstva, koji je sam smislio. Tom sistemu opet u osnovi leži njegov istraživački program o tome šta je osobeno za čovekovu kulturu, šta je sutšinski odlikuje i koje dinamike suštinski određuju njen razvoj u poslednjim milenijumima.
Tako je celokupna zbirka raščlanjena na četiri odeljka, koji opet počivaju na četiri osnovna filozofska pojma. To su (do danas):
Orijentisanje - Slika - Reč - Delanje
Pojmom „orijentisanje” je Varburg, kao glava biblioteke, napre utvrdio samo da se svet za bića kao što smo mi uopšte ne razume sam po sebi. Čovek ne samo što na taj svet dolazi dalekosežno bez zaštite i instinkata, već pre svega takođe lišen slutnje. Taj elementarni zahtev, da se prvo tek orijentiše u svom mišljenju i delanju, u svom ukupnom odnosu prema svetu, rađa sada ono što se naziva kulturom. To je već bila osobena ishodišna tačka Kantove filozofije. Nju ne samo što je Kasirer izričito delio, već ona predstavlja fundament njegovog glavnog dela, koje se tada još nalazilo na svojim počecima. Pod pojmom orijentisanja, varburška biblioteka je sortirala dela o praznoverju, magiji, religji i nauci - kao središnim kulturnim rezultatima osnovne čovekove potrebe za orijentisanjem.
Ali sa odeljcima „Slika”, „Reč” i „Delanje” u varburškom sistemu je implicitno već dat odgovor na pitanje kojim formama i medijima trajno mogu da budu postavljeni učinci tog orijentisanja. Naime, tačno onim što Kasirer u svojoj filozofiji naziva „simbolom” i „simboličkim sistemom”.
Pod „Slikom” Varburg sortira dela o ornamentu, grafici i slikarstvu. Pod „Rečju” formule zaklinjanja, molitve, epove i umetničku književnost. Konačno, pod pojmom „Delanja” knjige koje istražuju samo čovekovo telo kao medijum simboličkog formiranja - dakle rasprave o kulturi svetkovina i plesa, o pozorištu ili erotici.
Kasirer zato mora da je već prilikom prve posete bio preplavljen sasvim neobičnim, čak fantastičnim osećanjem da je ta biblioteka bila razvijena i uređena tačno prema onom planu i težišnim tačkama koji su, posle beleški iz tramvaja 1971, vodili i njegovo stvaralaštvo. Osnovne postavke biblioteke Varburg egzaktno odgovaraju kako sadržinom, tako i formalno, osnovnim postavkama njegove filozofije imboličkih formi!
Kao da to nije dovoljno, one u jednom odlučujućem koraku inspiracije prevazilaze planiranu sistemsku arhitekturu Kasirerovog dela. Jer umesto da se unutar ovoga, po sebi već visoko originalnog sistema uređenja, sada postupa konsekventno hronološki, i razvoj kulture od kultnih poetaka totema, rituala i mita, do moderne prirodne nauke sistematizuje kao kontinuirano napredovanje ka istinitom saznanju sveta, u regalima varburške biblioteke i dalje vlada kao princip uređenja - princip „dobrog susedstva”. Sledeći taj princip, dela iz najrazličitijih disciplina i epoha bivaju postavljena jedna pored drugih tako da istraživač koji nešto traži jedva da se približava zamišljenom odnosu mogućeg srodstva, sličnosti pristupa, kao i kreativnim uticajima. Tako osnovna dela o hemiji imaju za direktne susede dela o alhemiji; istraživanja o antičkom proricanju iz utrobe stoje pored rasprava o astrologiji i modernoj algebri.
Volfram Ajlenberger
Iz knjige « Vreme čarobnjaka ». Prevod s nemačkog Saša Radojčić. Agora, Zrenjanin – Novi Sad 2020.