„Istraga predaka” nagrađena u Andrićgradu
Specijalna nagrada Sajma knjiga u Andrićgradu pripala je ove godine Književnoj zadruzi Srpskog narodnog vijeća iz Podgorice i Fondaciji „Grupa sever” za knjigu „Istraga predaka” Ivana Negrišorca.
Reč je o knjizi eseja i pesama koje je autor sabrao, a koja umnogome pojašnjava srpsko pitanje u Crnoj Gori i na njega daje pregršt odgovora. U uvodnom slovu, pisac Milan Ružić rekao je da se kroz ovu knjigu vidi da su Srbi u Crnoj Gori mnogo toga dali integralnoj srpskoj kulturi. „Knjiga Ivana Negrišorca je ukoričena Crna Gora u svoj svojoj kulturno-umetničkoj, političkoj i istorijskoj veličini, i njena suzopisana i oplakana sudbina”, rekao je Ružić.
Književnik Budimir Dubak konstatovao je da je ukupno delo Ivana Negrišorca jedinstveno u srpskoj književnosti, u skoro svim žanrovima, a pesnik, esejista i književni kritičar Selimir Radulović je, govoreći o knjizi „Istraga predaka”, ocenio da ona „predočava našu žalosnu crnogorsku i srpsku priču, koja se razvija saglasno modelu totalnog obrta, katastrofe: „Od istrage poturica i borbe za očuvanje vlastitog identiteta, naroda i države, došlo se do radikalizovanog oblika duha samoporicanja, do istrage predaka, do obračuna s njima i preinačenja njihovog zaveta. Neuki sejači zla, kako kaže autor, bez ostatka ciljaju u crnogorsko pamćenje, u predanjsku svest, da bi ’slažuć varku na varku u naše vreme obnarodovali da su Crnogorci drugačiji od Srba’. Ove događaje prati ozbiljna socijalna patologija„.
Sam Negrišorac je, pak, otkrio da su eseji i pesame, sabrani u nagrađenoj knjizi, beleženi duže od tri decenije, uz priznanje da je „’Istraga predaka’ nastala u teškoj muci koju svi proživljavamo, a naročito pravi Crnogorci’”. „Razmere svega što nam se dešava, taj prodor autodestruktivne svesti je nešto što tek treba da u punoj meri privedemo saznanju i da vidimo šta nam je činiti. Pisao sam sa željom da takve procese pokrenemo”, rekao je Negrišorac. „Ko nas tera da srpsko zajedništvo rasturamo i zašto na to pristajemo? Potrebno je da mirno, eliminišući autodestruktivne priče, razumemo istorijske procese i promene u svesti ljudi. Njegoš nije imao dileme ko je. Potrebno je da se vratimo njegovoj poziciji, i da se organizujemo u njegoševskom pokretu otpora, to može biti spasonosno”...
Inače, na Sajmu knjiga za izdavački poduhvat godine u Republici Srpskoj priznanje je pripalo Zavodu za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava iz Istočnog Sarajeva, i to za delo „Knjiga Petra Kočića”, priređivača Duška Pevulše. Ista nagrada za Srbiju, pripala je Institutu za srpsku kulturu Priština - Leposavić, za knjigu „Kosovo i Metohija u politici velikih sila 1896 - 1908” Vesne Zarković.
M. S.
