„Истрага предака” награђена у Андрићграду
Специјална награда Сајма књига у Андрићграду припала је ове године Књижевној задрузи Српског народног вијећа из Подгорице и Фондацији „Група север” за књигу „Истрага предака” Ивана Негришорца.
Реч је о књизи есеја и песама које је аутор сабрао, а која умногоме појашњава српско питање у Црној Гори и на њега даје прегршт одговора. У уводном слову, писац Милан Ружић рекао је да се кроз ову књигу види да су Срби у Црној Гори много тога дали интегралној српској култури. „Књига Ивана Негришорца је укоричена Црна Гора у свој својој културно-уметничкој, политичкој и историјској величини, и њена сузописана и оплакана судбина”, рекао је Ружић.
Књижевник Будимир Дубак констатовао је да је укупно дело Ивана Негришорца јединствено у српској књижевности, у скоро свим жанровима, а песник, есејиста и књижевни критичар Селимир Радуловић је, говорећи о књизи „Истрага предака”, оценио да она „предочава нашу жалосну црногорску и српску причу, која се развија сагласно моделу тоталног обрта, катастрофе: „Од истраге потурица и борбе за очување властитог идентитета, народа и државе, дошло се до радикализованог облика духа самопорицања, до истраге предака, до обрачуна с њима и преиначења њиховог завета. Неуки сејачи зла, како каже аутор, без остатка циљају у црногорско памћење, у предањску свест, да би ’слажућ варку на варку у наше време обнародовали да су Црногорци другачији од Срба’. Ове догађаје прати озбиљна социјална патологија„.
Сам Негришорац је, пак, открио да су есеји и песаме, сабрани у награђеној књизи, бележени дуже од три деценије, уз признање да је „’Истрага предака’ настала у тешкој муци коју сви проживљавамо, а нарочито прави Црногорци’”. „Размере свега што нам се дешава, тај продор аутодеструктивне свести је нешто што тек треба да у пуној мери приведемо сазнању и да видимо шта нам је чинити. Писао сам са жељом да такве процесе покренемо”, рекао је Негришорац. „Ко нас тера да српско заједништво растурамо и зашто на то пристајемо? Потребно је да мирно, елиминишући аутодеструктивне приче, разумемо историјске процесе и промене у свести људи. Његош није имао дилеме ко је. Потребно је да се вратимо његовој позицији, и да се организујемо у његошевском покрету отпора, то може бити спасоносно”...
Иначе, на Сајму књига за издавачки подухват године у Републици Српској признање је припало Заводу за издавање уџбеника и наставних средстава из Источног Сарајева, и то за дело „Књига Петра Кочића”, приређивача Душка Певулше. Иста награда за Србију, припала је Институту за српску културу Приштина - Лепосавић, за књигу „Косово и Метохија у политици великих сила 1896 - 1908” Весне Зарковић.
М. С.
