Igoru Marojeviću uručena nagrada „Meša Selimović“

On je 33. dobitnik ovog priznanja koje dodeljuje dnevni list „Večernje novosti”, a osvojio je 27 glasova velikog žirija u kome je bilo 60 istaknutih teoretičara, književnih kritičara i istoričara književnosti.

Marojević je istakao da je Selimović autor koji je esejima, novelama i romanima, a posebno remek delom „Derviš i smrt”, iznederio „toliko misli, gnoma i aforizama da ih se ne bi postideli ni vrhovi nesistemske filozofije u jednoj od svetski najrazvijenijih kultura kakva je francuska”.

„Pretpostavljam da je svakom koliko-toliko izgrađenom stvaraocu ambivalentnost prema nagradama prirođena... Za autora romana koji pod Mešinim imenom trijumfuje u konkurenciji od oko 130 naslova, početna ambivalentnost se neminovno smanjuje u korist značaja priznanja”, rekao je Marojević.

Prema dobitnikovim rečima, njegov roman je „pobuna protiv uopštenog i ideološki jednosmernog prikazivanja ili književnog ignorisanja bitnih istorijskih, i ne samo istorijskih zbivanja”.

Članica velikog žirija Slađana Ilić je istakla da „Ostaci sveta” tematizuju cikličnost zla „pripovedanjem o istorijskim udesima u čijem središtu je sudbina pojedinca”, od Španskog građanskog rata, preko Jasenovca, Blajburga, Kravica i Srebrenice, do NATO bombardovanja 1999.godine.

„Knjiga nam razotkriva prirodu i mehanizme zla, ali i prirodu i mehanizam očuvanja ili pak obnavljanja naše oštećene i ugrožene ljudskosti”, rekla je Slađana Ilić.

Marojević je ranije izjavio da je sakupljao građu o Jasenovcu skoro 30 godina. Kada se preselio u Španiju gde je proveo deo života, otkrio je temu tamošnjeg Građanskog rata koja je bila inicijalna za roman „Ostaci sveta”. Kako je koncipirao roman kao zbir priča glavnih protagonista tu su se našli i delovi posvećeni ilegalnom delovanju Komunističke partije u Kraljevini Jugoslaviji, događanja u Blajburgu, Srebrenici.

Kada se zaklope stranice Marojevićevog romana postavlja se pitanje da li je zlo u prirodi čoveka ili se kod njega javlja u teškim okolnostima, a Marojević veruje da je u najvećem broju slučajeva zlo prisutno u čoveku u obe varijante.

„Nešto se nasledi, nešto se stekne, a nešto i razgore okolnosti... Pisao sam o ratnim situacijama u kojima ljudi ranije nisu bili. Ti ljudi zapravo tada upoznaju sopstveno zlo i ostaju zapanjeni ili su primorani da čine zlo što ih naravno ne amnestira. Moj roman ne osuđuje već pokušava da razotkrije zločinca i zlo. Ako shvatimo zlo to ne znači da ga opravdavamo”, kazao je Marojević.

Marojevićev roman osvajio je za samo nekoliko meseci od svog izdavanja nekoliko nagrada. Pored „Tronoškog rodoslova” izabran je za najzapaženiji domaći roman u protekloj godini u fejsbuk anketi novosadske izdavačke kuće i knjižare “Solaris” po glasovima čitalaca, a dobio je i nagradu grada Beograda „Despot Stefan Lazarević” kao i „Zlatni beočug“ za 2020.

N. P.