Gojku Đogu u Matici srpskoj uručena nagrada Dr Špiro Matijević

Uz ocenu da je prošlogodišnja produkcija bila bogata i raznovrsna,  tematski, poetički i stilski, te da je potvrdila generalni sud po kojem je srpska književnost veoma živa i u velikoj meri odgovara na izazove ovog vremena, žiri koji su tvorili Ivan Negrišorac, prof. dr Aleksandar Jerkov i Selimir Radulović izdvojio je kao ipak najubedljiviji naslov Đogovu zbirku „Put za Hum”. „Nagrađena knjiga Put za Hum nastala je na temelju dobro poznate Đogove poetike, ali je sada pesma dovedena do blagosti saznanja, mudrosti zrelih godina i  duhovnih obasjanja koje otvaraju perspektive viših, metafizičkih svetova. Pesnik se suočava sa dalekim arhetipskim, svetosavskim obrascima, sa predačkim istorijskim iskustvima, ali i ličnim, individualnim preispitivanjima na osnovu kojih se dobija bogata i sadržajna slika sveta”, navodi se u obrazloženju žirija.

– Gojko Đogo jeste jedna autentična, neponovljiva pesnička figura po kojoj će se odmeravati neka prošla i sadašnja, ali i buduća zbivanja u srpskoj poeziji, književnosti i kulturi – istakao je u svojoj besedi o nagrađenom pesniku predsednik žirija Ivan Negrišorac. –  Tih i kontemplativan, setan i zamišljen, prodoran i pronicljiv, čvrst i postojan kao čovek, Đogo je izgradio pesnički obrazac koji ne stremi šarmantnim opsenama i čulnim efemernostima, ni lakomislenostima i plitkoumnim spektaklima: njegova poezija je stoga poput reči uklesanih u kamenu, a taj kamen nastao je čudesnim, vekovnim, milenijumskim stvrdnjavanjem mita i predanja, istorije i mudrosti koja niče iz potrebe da se sa prostora našeg običnog, modernog, urbanog života odlučno zakorači u trajnije svetove, pa i u večnost samu. Takva, arhetipska dimenzija pesničke reči izbijala je neprestano iz njegovog laganog, postupnog kazivanja kojim je osvajao tematsko-motivski prostor svoje poezije, te gradio nekakva značenja koja više nisu samo trivijalno-života, ovozemaljska, nego su i pesnička, duboko osmišljena, prožeta spletom predanja, mita, vere i slutnjom viših svetova.

Đogo: Ne pevaju jednako mladić i čovek u godinama

– „Put za Hum” je knjiga verovatno u skladu sa mojim godinama. Prevladava seta, melahnolija. Malo sam se vratio i svojoj drugoj knjizi „Modrica” i nastavio na neki način tamo gde sam tada stao. Naravno, sve je drukčije nego što je tada bilo; ne peva jednako mladić i čovek u poodmaklim godinama. Neću reći da tu ima previše nekog sentimentalnog, bolećivog raspoloženja, ali ima posmatranja sa distance, i to ne samo zavičaja i tog prostora, podneblja, nego jednog vremena, koje je minulo zauvek, reči su laureata Nagrade „Dr Špiro Matijević”.

Zahvaljujući se na nagradi, koju mu je uručila predsednica Fondacije „Dr Špiro Matijević” Lana Jelić, Gojko Đogo je još jednom odao priznanje porodici Matijević, ističući da, osnivanjem Fondacije i ustanovljenjem istoimene književne nagrade, nisu mogli podići veći, viđeniji i trajniji spomenik dr Špiri Matijeviću, univerzitetskom profesoru i svestranom književnom stvaraocu, koji je tragično nastradao pre 30 godina. Govoreći o Matijevićevom spisateljskom radu, Đogo se fokusirao na njegovu poeziju, ukazujući da je prepuna dubokih protivurečnosti. „I to nije mana, naprotiv. Jer, koja to poezija i koja istina nije protivrečna, pogotovo kada se pesnik bavi večnim temama i večnim tajnama, dovodeći ih u vezi sa smislenošću života i stvaranja. A počesto i sa vlastitom sudbinom, rekao je Đogo.

Delo Špire Matijevića on je uporedio sa tkanicom, a pesnika sa onim ko tka. „Poznato je da svaka tkanica ima osnovu i potku, taman kao i svako književno delo. Samo što se i osnova i potka kod svakog pisca različite. Jer oni ne tkaju i ne vezu prema crtežima, i po tome se razlikuju od majstora zanatlija. Te osnovne njihove pređe su najčešće kolektivno i lično iskustvo, religija, povest, podneblje, porodična saga... I ta osnova je kod Špire srodna sa nekim drugim srpskim piscima. Ali potka je nešto drugo. Tu svako na svoj način uobličava neku svoju sliku ili viziju. Pređu te potke svaki pisac izvlači iz svog trbuha kao pauk. Tu su kao zarobljene muve i leptirići na paukovoj mreži utkani opiljci stvarnosti, tragovi životnih zgoda i nezgoda”.

Referišući se na naslov Matijevićeve knjige pripovedaka „Sunce u procepu”, Đogo je istakao da on upravo sugeriše i autorovo pesničko poimanje sveta. „Sve je kod Špire u procepu. U kakvom je to procepu pesnik Matijević? Na jednoj strani te raspukline je savršenstvo prirode, a na drugoj uređeno ili neuređeno društvo. A između njih je pesnik čije su pesničke vizije prilično tamne, tamnije nego što sam sreo i kod jednog našeg pesnika. Špiro Matijević realnost, kako je on vodi, osvetljavama njegovim nadahnućem, uverenjem i raspoloženjem, koje provlači kroz neku svoju prizmu, birajući pritom najtamnije boje tog svog spektra, tako da taj njegov odraz stvarnosti postaje zbilja jedna prilično mračna slika sveta koja emituje tragično osećanje života samog pesnika, zaključio je Gojko Đogo.

Venac delegacije DNK

Delegacija Društva novosadskih književnika, u kojoj su bili Nenad Šaponja, dr Zoran Đerić i Selimir Radulović, je položila venac na spomenik dr Špire Matijevića na Gradskom groblju u Novom Sadu. Matijević je rođen 24. februara 1943, u Kolašcu, mestu u opštini Knin. Magistrirao je i doktorirao na sarajevskom Filozofskom fakultetu, da bi potom radio kao profesor književnosti i filma na Pedagoškoj akademiji Univerziteta u Tuzli. U tom gradu tragično je izgubio život 1993, a njegove posmrtne ostatke porodica je kasnije prenela u Novi Sad. Deceniju i po od Matijevićeve smrti objavljena su njegova izabrana dela, koja su obuhvatila knjigu pripovedaka „Sunce u procjepu”, odabrane pesame sabrane pod naslovom „Raspukline”, te roman „Progonstva”.

Predsednik Programskog saveta Fondacije, književnik i upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović, otvarajući Dane Špire Matijevića, istakao je je da ovaj pesnik, pripovedač, romanopisac, prevodilac, pripadao „onim retkim izabranicima duhovne čistote i nepotkupljive ozbiljnosti, koji, u životu, tragaju za smislom svoje umetnosti kao svoga hleba”: „Svojim delom, fokusirao je događaje u individualnoj svesti, preobražujući lični dodir u opšti glas, kad se ljudska i univerzalna drama izjednačuju, pokazujući do koje mere lirski raspoloženog čoveka može nositi matica postojanja. Kada su, pre petnaestak godina, svetlost dana ugledala njegova Izabrana dela, u tri toma, predočio sam da, od tog časa, zapravo, počinje njegov pravi život. Danas bih dodao – osnivanjem manifestacije Dani Špire Matijevića taj pravi život se overava na najlepši način. I u njegovom slučaju uverili smo se da je književnost investicija s profitom koji stiže kasnije – i to u uzvišenom obliku. Njegovo dragoceno književno delo se, sasvim prirodno, postepeno, integriše u korpus srpske književnosti, sa sve većom pažnjom čitalaca i savremene književno-kritičke recepcije, poručio je Radulović.

Manifestacija, kojom će biti obeleženo osamdeset godina od rođenja i tri decenije od smrti Špire Matijevića, nastavlja se danas u 10 sati Matici srpskoj naučnim skupom posvećenom njegovom delu. Potom će, u Galeriji Matice srpske od 18 časova, biti predstavljen art- dokumentarni film „Svetlosti i senke” o velikom srpskom slikaru Savi Šumanoviću, rediteljski projekat prof. Dragoljuba Elčića, dekana Akademije umetnosti u Beogradu. Dani Špire Matijevića biće zatvoreni u nedelju, 26. februara u 19.30 časova muzičko-poetskim programom na sceni „Pera Dobrinović” Srpskog narodnog pozorišta, u kojem učestvuju Kamerni hor Opere Srpskog narodnog pozorišta, Muški hor „Istočnik”, vokalna solistkinja Milica Dosković, kao i glumci SNP-a Sonja Damjanović i Nebojša Savić.

M. Stajić