Dopunjeno izdanje "Velikog rata" Aleksandra Gatalice
BEOGRAD: U Klubu-knjižari-galeriji Glasnik predstavljeno je novo dopunjeno izdanje romana "Veliki rat" Aleksandra Gatalice o kome su govorila, pored autora, dvojica urednika Aleksandar Jerkov i Petar Arbutina.
Ovo je 30. izdanje tog romana koji je prvobitno objavio "Vulkan" i Jerkov je bio urednik prvih 28 izdanja, a ovo je sada drugo izdanje u Glasnikovoj ediciji "Književni glasnik" i njegovoj kolekciji "Glasovi. Urednik ova dva izdanja je Petar Arbutina.
Knjiga je pre sedam godina osvojila NIN-ovu nagradu i Nagradu Meša Selimović, a prevedena je na više stranih jezika.
Jerkov je konstatovao da je ovaj roman jedan oid najpopularnijih na ovim prostorima, da je nesporno najznačajnija knjiga za poslednjih 20 godina u srpskoj književnosti, te da je reč o "opamećujućoj" knjizi, jer se bavi ličnostima sa obe strane fronta.
U obrazloženju NIN-ove nagrade tada je rečeno da se "Veliki rat" izdvojio od ostalih romana po umetničkoj reviziji odnosa prema Prvom svetskom ratu kao i to da se Gatalica u njemu suprotstavlja lokalnom i tradicionalnom pogledu na prošlost koristeći istoriju kao "živo poprište ljudskog iskustva dugog propadanja i neugasle nade".
"Veliki rat", po rečima Arbutine, rezultat je minucioznog istraživanja arhivske građe, a autor je bio hrabar da ispita šta se odvijalo tokom rata na raznim nivoima učesnika.
"To je veliki epski roman i nije to samo portret izvanredno mnogo ljudskih sudbina već i ubedljiva slika sloma velike nade u srećnu budućnost čovečanstva", konstatovao je Arbutina i dodao da se nižu epizode o nečemu što je i stvarno i neverovatno i izmišljeno i proživljeno.
Gatalica je objasnio da se odlučio da dopuni roman sudbinama likova koje ne prati od početka romana kao i krajem onih koji su se sve vreme nalazili u srpskoj vojsci.
"Knjiga ni jednog trenutka ne postaje istorijska hronika, jer se od dokumenta razvija do neverovatnih otkrića gradeći jaku, upečatljivu priču pravog romana i velikog umetničkog dela", zaključio je Arbutina.
Gatalica je ispričao da su za naslovnu stranu odabrali deo fotografije narednika Marka Ivkovića učesnika Velikog rata koji je bio više puta odlikovan, a završio je školovanje na Sorboni i kasnije je služio u žandarmeriji, te dočekao da bude pentionisan, da bi ga 1943. zaklali muslimani i Arnauti u Dugoj poljani.
Slika je, kako je pojasnio, pozajmljena iz arhiva "Album sećanja na naše pretke u Prvom svetskom ratu".