Džoan Rouling: „IKABOG”- Priča o istini i zloupotrebi vlasti

Radnja ovog dečijeg romana je smeštena u izmaštanu zemlju koja (na razočarenje brojnih Poterovih fanova) nema nikakve veze sa drugim svetovima iz autorkinih knjiga. Prvi deo “Ikaboga” izašao je 26. maja, a planirano je da po nekoliko poglavlja izlazi svakog utorka sve do 10. jula. Cela knjiga će biti objavljena u celini u novembru ove godine, i svi prihodi biće namenjeni onima koji su stradali zbog posledica pandemije. Roulingova je “Ikaboga” okarakterisala kao „priču o istini i zloupotrebi vlasti“. Po rečima same autorke, taj dečiji roman je napisan pre više od deset godina, i nije reakcija na bilo šta što se trenutno dešava u svetu. „Teme su svevremene, i ono što se dešava u knjizi može se odnositi na bilo koju zemlju, u bilo kom istorijskom periodu“ naglasila je Roulingova. Autorka se inače nimalo ne libi da komentariše aktuelne događaje u svojoj zemlji i u svetu. (Samo prošle nedelje je na tviteru oštro kritikovala Dominika Kamingsa, saradnika britanskog premijera, koji je u jeku stroge zabrane kretanja samovoljno prekršio propise o karantinu.)

Roulingova je „Ikaboga“ napisala u prekidima između knjiga o Hariju Poteru, i isprva planirala da je objavi ubrzo po „Relikvija smrti“, piše Gardijan. Umesto toga, ipak se odlučila da objavi dve krimi knjige za odrasle Roberta Galbrejta. “Ikabog” je nastao kao priča koju je pripovedala svojoj deci pred spavanje, a do odluke da ga objavi i za druge konačno je došla pošto je proglašena pandemija, želeći da je daruje deci koja su se našla u nezavidnoj situaciji.

Naglašeno insistiranje Roulingove da u pitanju nije nikakva politički motivisana alegorija savremenog trenutka, nego “politička bajka” svakako da nije suvišno, pošto je sama autorka poslednjih godina postala toliko vokalna u izražavanju različitih socijalnih stavova, da je objava o njenoj novoj knjizi na društvenim mrežama izazvala debate o društvenom angažovanju, umesto razgovora o romanu i njegovoj sadržini.

Nekada univerzalno voljena, Roulingova se poslednjih godina nalazi na ne baš poželjnom terenu – za politički korektne i radikalno liberalne ona je suviše nazadna (pošto je navodno branila žene koje ne podržavaju prava trans žena), dok je za konzervativne ona suviše liberalna. Doduše, neki od njenih stavova svakako nisu sasvim dosledni i ponekad liče na ono što Amerikanci karakterišu kao “virtue signaling” (signaliziranje vrline) – kada osoba javno i upadljivo uradi nešto što naizgled deluje kao dobro delo, ali je zapravo beskorisno. Tako je, na primer, uveliko pošto su sve knjige o Hariju Poteru objavljene, naknadno izjavila da je Dambldor, jedan od važnih likova, zapravo gej. Ipak od tog “inkluziviteta” nije bilo ničeg – iako je imala potrebu da povremeno tvituje o prirodi Dambldorove veze sa Grindelvaldom (još jednim likom iz “Harija Potera”) niti je išta od toga postojalo u njenim knjigama, niti u njenom kasnije napisanom scenariju “Fantastičnih zveri”, a u kom je fokus, ni manje ni više, upravo na odnosu pomenuta dva lika.

No, i pored različitih medijskih kontroverzi ne treba zaboraviti na autorkin pozitivan uticaj koji verovatno bez mnogo dileme prevazilazi bilo šta drugo – osim voljenih knjiga o dečaku čarobnjaku, u njenu zaostavštinu spada i humanitarni rad. Jedan od razloga zašto je 2012. ispala sa Forbsove liste milijardera je ogromna količina novca koji je donirala u dobrotvorne svrhe.

        Priredila: Nastasja Pisarev