DNEVNIKOVA KNJIGA Nikola Đuričko: Dogodovštine jednog Džonija

Nikola Đuričko (1974) je naš poznati glumac, muzičar, voditelj, a od nedavno i dečiji pisac. Njegova prva knjiga sastoji se od trideset i dve kratke i duhovite priče za decu, na čiju naraciju se direktno nadovezuju razigrane i vedre ilustracije Tihomira Čelanovića. Knjiga je sasvim zasluženo ove godine dobila nagradu za najbolju knjigu u oblasti dečije književnosti na Međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu.

Dečak Džoni koji “ima pune yepove dogodovština” je fingirani pripovedač i glavni junak svih otkačenih pripovesti iz zbirke. Rečenica “Nekad toliko lepo lažem da mi je krivo što nije istina” je zapravo moto ove knjige koja može biti čitana i kao domaći dečiji pandan Birgerovog “Barona Minhauzena”. Naročito je zanimljivo što su pripovetke, ma koliko neverovatne i bajkovite, sve smeštene u savremeni urbani milje blizak malim domaćim čitaocima. Ova knjiga svakako prati najbolju tradiciju dečije i omladinske književnosti. U “Dogodovštinama jednog Džonija” sačuvan je vedri i brzi ritam bajki i narodnih pričica za decu, ali u njoj je moguće prepoznati i duh knjiga poput “Spasioca okeana” ruskog pisca Gregorija Sadovnikova (sa glavnim likom koji je prepun neverovatnih priča za koje želimo da su istina). U Đuričkovom stilu ima ironijom natopljene ljubavi prema životu i topline koja podseća na Vilijama Sarojana (1908-1981), sjajnog američkog pisca jermenskog porekla.

Kroz preplitanje šaljivog i poetičnog, naročito u pričama poput one o crnom paripu koja direktno evocira Sarojanovo „Leto lepog belca“ kod oba pisca se čak i ponavaljaju isti motivi (samo što je ovde čilaš zamenjen vrancem). U obe priče se poludeli trk na konju preobražava u let mnogo pre nego što postaje jasno da je priča o ludoj avanturi zapravo priča o nesputanoj slobodi. Mnoge pripovetke kroz otkačeni humor prenose deci i zanimljive informacije, posute duž margina knjige. (Uz duhovite ilustracije, malim čitaocima se usput pojašnjava ko su Travolta, baron Minhauzen i King Kong, šta je baobab itd.) Knjigu zaokružuju odlična grafička rešenja, i to ne samo način na koji su ilustracije neosetno integrisane u tekst, već često i način na koji je sam tekst prelomljen. Igre sa vrstom fonta, veličinom slova, i njihovim pozicijama na stranici odlično prate ritam pripovedanja. Veliki plus je što ilustrator Tihomir Čelanović odlično prati i dopunjuje Đuričkovu naraciju, pa knjiga u sebi ima malo i stripovskog duha, pa je mnoge stranice moguće posmatrati i kao stilizovane table stripa. Čelanović u sebi ima razigranog ironičnog humora koji često podseća na legendu belgijskog stripa Andrea Frankena.

Nastasja Pisarev