DNEVNIKOVA KNJIGA Viržini Depent: „Vernon Trodon“

Viržini Depent (1969) je francuska spisateljica i sineasta, koje se prvenstveno interesuje temama urbane margine, seksualnosti, i položaja žene. Viržini Depent se proslavila kontroverznim filmom „Kresni me“ koji je režirala prema svojoj istoimenoj knjizi. Ona važi za ako ne kontroverznu, ono svakako nekonvencionalnu javnu ličnost – ne samo što je pisala o margini, već nikada nije skrivala da je to bio život koji je zaista poznavala i živela. U mladosti je honorarno pisala o muzici za magazine, bila sobarica, objavljivala kritike pornografskih filmova, ali i radila kao seksualna radnica u salonima erotske masaže i pornografskom teatru. Danas je jedna od najčitanijih francuskih autorki, sa desetak objavljenih romana iza sebe, i Gonkurovom nagradom.

Kritičar „Gardijana“ njenu knjigu „Vernon Troden“, smeštenu u 2014, tek nešto pre napada na redakciju Šarli Ebdoa, uz Uelbekovo „Pokoravanje“ koje je izašlo neposredno posle, postavlja kao različite delove iste slagalice koja prikazuje modernu Francusku, u svim njenim nijansama sive.

Glavni lik je Vernon Trodon, sredovečni antiheroj, nekašnji vlasnik prodavnice vinilskih ploča koja je propala, gubitnik sa sindromom Petra Pana koji ne može da se snađe u vremenu modernih tehnologija i prekompetitivnog liberalnog kapitalizma. (Roman se u originalu zove Vernon Sibiteks što je francuski naziv za buprenorfin, polusintetički opioid koji se koristi za lečenje teške zavisnosti, a on je u našem prevodu duhovito preimenovan u Trodon.) Zaplet počinje kada Vernon ostaje bez prijatelja, poznatog rok muzičara koji mu je dotad plaćao račune, i počinje sasvim da shvata koliko je fundamentalno izgubljen u novom dobu, i posle više uzaludnih i besmislenih pokušaja da se prekvalifikuje, konačno se prepušta haotičnoj reci stvarnosti, tonući kroz socijalne slojeve ka samom dnu. Ovde se polako otvara galerija više nego živopisnih likova sa kojima se Vernon susreće, posredno ili neposredno. Bonus „Vernona Trodona“ je što roman prati pravi eklektični saundtrek, kojim glavni lik markira svoja različita raspoloženja: od Vajt strajps, preko Bobi Stara i Kleša do Nine Roberts i Studžisa.

U pitanju je krajnje zabavna, ako ne previše duboka knjiga, prva iz trilogije koja prikazuje histerični i hektični isečak iz urbanog života Pariza u kom rasizam i netrpeljivost prema onima sa margine sve više rastu. Samo u Francuskoj je prodata u tiražu od 400.000 primeraka, i bila u najužem izboru za Bukerovu nagradu. Knjiga je pisana kao spoj brzih epizoda, sa narativnom strukturom srodnom tv serijama, i često je jednako površna, ali uvek ostaje zanimljiva i oštra.    

Nastasja Pisarev