Amaral: Bojim se za budućnost ljudi koji ne čitaju
BEOGRAD: Portugalski pisac, istoričar, književni kritičar, prevodilac i urednik značajnog časopisa LER, Bruno Viejra Amaral, zabrinut je zbog sve manjeg broja čitalaca i u Portugaliji, ali i u svetu, i pita se kako će bez čitanja u budućnosti opstati kritička svest ljudi i zapitanost o svetu koji ih okružuje.
Amaral koji ovih dana boravi u Srbiji kao gost izdavačke kuće “Klio”, kaže da je u Portugalu teško živeti od pisanja i da Portugalci najmanje čitaju od svih Evropljana te da oni knjigu doživljavaju kao sveti predmet koji ne treba dirati sa polica.
To je dramatično i tužno. Kako ljudi mogu biti svesni, kritični, da postavljaju pitanja o svetu koji ih okružuje, ako ne čitaju? Mislim da to nije moguće i bojim se za budućnost ljudi koji ne čitaju i kojima knjige nisu važne u svakodnevnom životu, rekao je Amaral.
Mislim da u Portugalu ljudi i dalje vide knjige kao svete objekte koje stave na police, gledaju ih, ali ih ne diraju, ne čitaju, ne uzimaju iz njih ono što one mogu da pruže, dodao je jedan od autora “Vodiča za 50 portugalskih izmišljenih likova”.
Amaral će u Beogradu, Novom Sadu i Vranju predstaviti svoj debitanski roman “Prve brazde”, koji je “Klio” upravo objavio u prevodu Jovana Tatića.
Kaže da naslov romana (u originalu “As Primeiras Coisas“) ima veze sa stihom iz Biblije.
Taj stih je povezan sa sećanjima naratora i sa onim stvarima koje su nam zaista važne. To su prva sećanja, naša prva ljubav, prvi prijatelj, prvi odlazak na plažu, prvi dan u školi. Kada ste dete, mislite da je sve što se dešava vezano za vas, a onda počinjete da shvatate da to nije baš tako i ti prvi događaji su ono što uvek nosite u sebi. Bilo da su dobre ili loše stvari, to su svakako najvažniji događaji sa kojima poredimo sva kasnija iskustva, objasnio je on.
Hteo sam da se igram sa čitaocima da pomisle da su pisac i narator možda ista osoba i da se ono što narator govori, desilo autoru romana. Ima mnogo stvari u knjizi koje nisu autobiografske, ali se isto tako može reći da svaka priča koju čujemo, pročitamo, svaki film koji pogledamo postaju deo nas i samim tim sve je autobiografsko, rekao je Amaral.
Kaže da nije imao ideju da piše o ljudima sa margine, već je jednostavno to svet koji poznaje, pošto je i sam odrastao u takvoj sredini.
Nekoli priča je autentično, ostale je sam stvorio, uveren da je bitno knjiga u celini deluje istinito i smisleno. Ako čitaoci poveruju u priču romana, svejedno da li je ona istinita ili ne, vi ste kao pisac uspeli i ispunili svoju svrhu, dodao je.
Knjiga je u Portugalu objavljena pre pet godina i mnogi su ocenili da je ona previše fokusirana na portugalsku kulturu i konkretno vreme.
Tolstoj je rekao: Piši o svom selu i bićeš univerzalan. Kada pišete o stvarima koje smatrate važnim i ne razmišljate o tome da li je to nešto univerzalno ili previše specifično, već o onome što vas dotiče, naći ćete čitaoce koji će se takođe povezati sa tim pričama bilo da je u pitanju Portugal ili neka druga zemlja. Mnogo starijih ljudi mi je reklo da su se identifikovali sa likovima i meni je to najveća nagrada, rekao je Amaral.