Karl Hagenauer, umetnik koji je dao pečat jednom vremenu

Takođe, opravdano ili ne, za mnoge kolekcionare i ljubitelje umetnosti na ovim našim prostorima, upravo je rad Karla Hagenaura i sinonim za art deko u primenjenoj umetnosti.

Rođen je 1898. godine u Beču, studirao na Bečkoj školi primenjenih umetnosti koju su vodili Jozef Hofman i Oskar Strnad. Delujući na početku svoje karijere pod jakim uticajem Jozefa Hofmana i Dagoberta Peha i kreirajući za „Viner verkštat”, Hagenauer je pekao zanat, da bi se 1919. godine pridružio očevoj radionici u Beču, a potom je stvorio i sopstveni stil. Komični i nadrealistički elementi većine Hagenauerovih figura, posebno malih životinja, učinili su njegov rad jedinstvenim a mnogi smatraju da je to jednostavno poseban, takozvani Haganuer stil. Dela nastal od mesinga, bronze, drveta svakako daju pečat jednoj značajnoj umetničkoj epohi, kao što je art deko.

Hagenauer je često stvarao inspirisan afričkom umetnošću, to jest afričkim maskama i figuricama, slično onome što je na svojim slikama ranog kubizma radio Pablo Pikaso.

Kineska vaza prodata za 14,5 miliona dolara

Kineska vaza, stara više vekova, koja je nekada čuvana u skladištu u muzeju u Oklahomi, prodata je na aukciji u Hongkongu za 14,5 miliona dolara. Retka porcelanska vaza data je muzeju umetnosti u gradu Talsa 1960. godine i bila je deo stalne postavke muzeja, iako je držana u skladištu više od jedne decenije. Veruje se da je izradu vaze naručio car Ljianlong početkom 1700-ih. 

Hagenauer stvara stilizovane životinje, sportiste, mitska bića i poznate ličnosti svog vremena, poput američke umetnice Yozefine Beker. Neki od tih radova stoga funkcionišu kao vrhunski utilitarni predmeti za domaćinstvo, kao što su svećnjaci, korpice, pepeljare i rezači za cigare.

Već krajem dvadesetih Hagenauer je postao popularan širom sveta i osvaja nagrade na nacionalnim i međunarodnim sajmovima i izložbama.

On je dizajnirao zaštitni znak kompanije VHV, a kada 1928. godine njegov otac umro, Karl je preuzeo rukovodstvo poslovanjem.

Karl Hagenauer je, generalno gledano, bio glavni dizajner svakodnevnih predmeta i skulptura, a njegov mlađi brat Franc bio je zadužen samo za skulpture. Kompanija je kasnije takođe proizvodila nameštaj, koji je mahom dizajnirao Julius Jirasek.

Na dobroj su ceni

Najbolji komadi primenjene umetnosti Karla Hagernaura, po cenama koja dostižu na aukcijama ili u galerijama, ne mogu se porediti s najboljim delima Jozefa Hofmana, ali su svakako vredni. Onaj ko bi želeo da ima mesinganu tacnicu ili pepeljaru, treba da spremi od 50 evra pa naviše. Figurice i figurine su od 100 do 400 evra. Ogledala ili činije za voće koštaju od 1.000 evra pa do 15.000, a skulpture su od 500 pa do preko 20.000 evra.

Tridesetih godina prošlog veka dizajn postaje još stilizovaniji. Raspon proizvoda proširen je na veće ukrasne predmete, poput konja, a uvedeni su novi materijali i metode. U prvoj deceniji Karlovog vođenja radionice koristi se poliran ili niklovan završni sloj. Radionica je počela da koristi drvo, u većini slučajeva kombinovano s mesingom.

Posle Drugog svetskog rata javlja se na tržištu potreba za premetima za svakodnevnu upotrebu. Kao odgovor, Hagenauerova radionica započela je proizvodnju činija, setova za kafu i čaj, nameštaja od drveta...

Danas se njegova dela mogu naći u zbirkama Muzeja umetnosti i art dekoa u Salamanki i Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, između ostalog. Umetnik je umro 1956. godine.

Dejan Urošević