INTERVJU AJA JUNG: Raznovrstan vokabular neponovljivog pokreta

Novo, 19. izdanje ovog jedinstvenog festivala biće održano pod sloganom „Verujemo u jednu igru“ od 16. marta do 12. aprila. Po rečima Aje Jung, osnivača i direktorke Beogradskog festivala igre svojim programom 19. izdanje okuplja vrhunske umetnike, dok teme koje donose autori analiziraju savremeno društvo kroz bogat, zanimljiv i raznovrstan vokabular neponovljivog pokreta.

Aktuelnost programa odredila je poziciju manifestacije na međunarodnoj mapi, dok visoki standardi i hrabro uvođenje novih koreografskih rukopisa i esetike unapređuju očekivanja publike i diktiraju izazove kreiranja sadržaja. Na ovogodišnjem repertoaru je 14 ostvarenja čuvenih svetskih kompanija umetničke igre, a novosadska publika će biti u prilici da vidi četiri predstave iz novog izdanja. U razgovoru za „Dnevnik“ Aja Jung govori o predstavama koje će tokom marta i aprila biti izvođene na sceni Srpskog narodnog pozorišta.

Prvi put u Novom Sadu, 29. marta gostovaće norveška Kompanija Jua Stromgrena iz Osla, mada je predstava ovog čuvenog koreografa, igrača, reditelja i dramskog pisca „Četrdeset“ gostovala na 15.BFI u izvođenju Poljskog teatra igre iz Poznanja. Šta nam donosi njegova nova predstava „Potkrovlje“ koja će imati svetsku premijeru upravo na 19. BFI?

- Ju Stromgren je norveški reditelj, koreograf, dramaturg, pisac... Talentovani i svestrani umetnik koga je nakon baletskog školovanja i karijere igrača, znatiželja odvela na nekoliko fakulteta koje je uspešno završio. Njegovi filmovi su zavredeli značajne nagrade, njegove knjige se prevode na mnoge jezike, a njegove predstave se igraju na prestižnim scenama. Imali smo priliku da otkrijemo par Stromgrenovih radova na festivalu, ali nikada u izvođenju njegove trupe iz Osla. Pre dve godine, tokom prvog udara pandemije, pisao mi je. Uputio je reči podrške celom timu, jer je naš Festival zaista pretrpeo užasnu štetu. Tada je obećao da će prirediti svetsku premijeru za nas, i to je ispunio! “Potkrovlje” će se prvo igrati u Novom Sadu, na maloj sceni Srpskog narodnog pozorišta. Zatim se seli u beogradski Bitef teatar, pa u pančevački Kulturni centar. Nakon ove kratke turneje,  komad je najavljen u čuvenoj Operi u Oslu. U „Potkrovlju“ se srećemo sa četiri naizgled obične žene, koje otkrivaju svoje neobične životne priče... Nemamo snimak, fotografije iz predstave, ne oslanjamo se na mišljenje svetske kritike... Imamo svetsku premijeru, zbog koje će svetski kritičari stići u Novi Sad. To je uvek važno za festival.

U programu festivala je još jedno svetsko koreografsko ime Ohad Naharin koji je i umetnički direktor najveće kompanije igre u Izraelu, Batševa ansambla iz Tel Aviva. Naša publika je već mogla da vidi njegova ostvarenja u kojima je predstavljao svoj inovativni jezik pokreta nazvan Gaga. Koliko je njegov novi komad „Tri“ koji će gostovati i u Novom Sadu, 4. aprila zasnovan na toj vrsti istraživanja pokreta?

- Gaga je pokret koji je osmislio Naharin. To je njegov rečnik. Igrači trupe Batševa koriste gaga pokret kako bi se zagrejali, pripremili, kako bi svoje telo doveli do izvanrednih tehničkih mogućnosti, ali i fizičke i mentalne izdržljivosti kakve je teško opisati. Tako „naoružani“ oni  izlaze na scenu i ostavljaju sve bez daha. Gaga se danas primenjuje i u drugim trupama savremene igre, a ušla je i u baletske teatre i škole. Kada vidite da nema ogledala u sali ili da je prekreveno, znate da je gaga prisutna. Treba imati u vidu da je slavni koreograf uspeo da razvije ovaj pokret i za one ljude koji nisu igrači, kao i one koji nikada nisu igrali. Gaga časovi se u Izraelu i Americi koriste već dugi niz godina kao vrhunski metod rekreacije, kao deo psiho terapije, kao mogućnost da svoje telo osvestite i učinite izdržljivijim. Naharin nije samo poseban igrač i koreograf, nego umetnik sa diplomom psihologa. Njegovo neprekidno istraživanje ide pod ruku sa beskrajnom radoznalošću, oštrom intuicijom i fascinacijom telom i pokretom. „Tri“ je predivan komad iz riznice kompanije Batševa, koji on potpisuje. Komad je nedavno rekonstruisan za nove igrače trupe, tako da ćemo i u ovom slučaju, sa obzirom da evropska turneja počinje sa Beogradskim festivalom igre, imati privilegiju da u Beogradu i Novom Sadu gledamo premijerno izvođenje u rekonstruisane verzije komada.

 Kubanska trupa „Malpaso“ iz Havane prošle godine, posle silnih peripetija izazvanih epidemiološkom situacijom nastupala je na 18. BFI i oduševila novosadsku publiku. Prošli put predstavu su činile tri koreografije različitih umetničkih rukopisa, šta nam donosi novo ostvarenje ove trupe koja će u Novom Sadu gostovati 8.aprila?

- Malpaso je neverovatna trupa. To je baletska porodica u kojoj su svi članovi izuzetni umetnici, ljuti profesionalci i predivni, topli ljudi. Trupa je nastala od igrača koji su u zenitu svoje baletske karijere, odlučili da napuste sigurnost rada u velikim državnim trupama, i osnuju privatnu trupu. Svi su ih upozoravali da je u pitanju loš korak (mal paso) koji će ih odvesti u bedu i uništiti karijere. Ipak, nije bilo tako. Uložili su ogroman rad, a imali su i malo sreće. U njihove umetničke potencijale, suludu energiju i entuzijazam, zaljubili su se producenti njujorškog Džojs teatra i odlučili da ih predstave publici u Americi i svetu. Tako je Malpaso za samo nekoliko godina, postao svetska senzacija. U Havanu su zbog ove trupe putovali Mats Ek, Ohad Naharin, Ašur Barton... Uporedo, razvijali su se i glasovi kubanskih koreografa koje je direktor trupe Fernando Saez birao sa neverovatnom preciznošću... Drago mi je da smo ih i mi otkrili, kao i da se vraćaju. Prošli put kada su nastupali, bilo je mnogo publike koja nije mogla da ih vidi zbog oštrih mera koje su se najsurovije primenjivale baš u pozorištima... U aprilu trupa nastupa u Parizu, Novom Sadu i Beogradu, a nakon toga započinje veliku američku turneju. Program je isti, a čine ga četiri komada koji potpisuju Šveđanin Mats Ek, Kanađanka Ašur Barton, Amrikanka Robin Mineko Vilijams i Kubanka Dajle Karezana.   

N. Popov

Omaž Leonardu Koenu

 Posle više odlaganja, ovog proleća bi trebalo ponovo da vidimo Balet yez Montreal, čuvenu trupu koja izvodi dela savremene igre zasnovane na tehnici, strogosti i estetici klasičnog baleta. Predstavom „Dance me“ u Novom Sadu 11. i 12. aprila biće i zatvoreno nove izdanje Beogradskog festivala igre. Na koji način su tri poznata koreografa i igrači oživeli muziku Leonarda Koena, stvarajući omaž ovom velikom kanadskom kantautoru?

- Leonard Koen je obožavao Balet yez Montreal. Kad god je bio u mogućnosti, dolazio je na njihove predstave. Ta veza je trajala decenijama, pa je za slavnog muzičara uvek bila rezervisana loža u teatru. Stariji članovi trupe dobro pamte da je neke predstave Koen gledao više od 20 puta... A onda je u dogovoru sa bivšim umetničkim direktorom trupe, Lujom Robitejom, rešio da pokloni svoju muziku za neki budući komad. Izabrao je kompozicije, složio ih, i ostavio svojoj Fondaciji u amanet da realizuje ovu saradnju. Kada sam čula od koreografa Andonisa Fonjadakisa za taj plan, odmah sam krenula da se raspitujem da li bi Beograd mogao da se nađe na listi 100 svetskih metropola u kojima će se ovo delo izvoditi. Bilo je to pre 7-8 godina... I, uspeli smo. Dobili smo datum u aprilu, 2020. godine. Sudbina je međutim odredila drugačije. Virus je samo mesec dana pre dolaska trupe, zamandalio sve teatre i odložio festivalski program. Sa druge strane, kanadskim umetnicima dugo nije bilo dozvoljeno da putuju van svoje zemlje, odnosno država im je uskraćivala pomoć ukoliko se odluče na takav rizik. Odlagali smo njihov nastup šest puta! U međuvremenu, Beograd je izgubio veliku scenu. u Sava centru. Predstava stiže dve godine kasnije, i to u Novi Sad da zatvori 19. Beogradski festival igre. Zahvalni smo Srpskom narodnom pozorištu na saradnji, Gradu Novom Sadu i Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu - za podršku, a našoj publici na strpljenju i praćenju.