Vremeplov na Festivalu evropskog filma Palić: Lude godine

Elem, “Zatrti Franka” Gabora Fabriciusa prikazuje početak osamdesetih u Budimpešti, život iza gvozdene zavese, kako se nazivao svet podeljen, pa, po mnogo čemu kao i danas, na naše i njihove. Na kapitaliste i komuniste, Amere i Ruse.

Frank je pank-roker čije pesme uzbunjuju duhove lojalne sintagmi “ćuti i radi”. Iako mu nude iseljenje u Njujork, on ne beži, nego nastavlja da reži, a pas koji ujeda ipak će biti režim. Zatvoren u ludnicu, a ne u zatvor, što film čini neobičnim u odnosu na tradiciju cenzure i obračuna sa političkim neistomišljenicima onog doba, Fabricius sugeriše da je slika društva upravo tu - u proizvodnji ludila, kako je to lucidno tvrdio Tomas Sas u svojim knjigama o normalnosti.

“Zatrti Franka” rađen u crno-beloj tehnici, omaž je jednom vremenu, oda jednom buntovničkom pokretu, muzici, glasu mladosti. Gotovo sve vreme u krupnom planu, naglasak je i na upečatljivom licu i glumi Benjamina Fuksa kao Franka, a zapravo na dramaturgiji stanja svesti i duha tog vremena. Senke, zabačeni ćoškovi, mračni klubovi, psihijatrijske sobe, rapidno montirani kadrovi, prenose atmosferu zbunjenosti, nepovezanosti, osujećenosti i nemogućnosti uspostavljanja iole kvalitetnog, otvorenog odnosa ljudi jedih prema drugim.

Nadolazeći talas

Poseban deo programa na Festivalu evropskog filma Palić, filmovi kratkog metra, takođe zaslužuju punu pažnju, iako su na marginama prebogatog sadržaja. Nakon odgledane nekolicine - “Leopolska noć” Nikona Romančenka iz Ukrajine, “Sejač zvezda” Luisa Patinja iz Španije, “Prvo radi, pa se igraj” Brende Lien iz Velike Britanije, “Sestre” Kukle iz Slovenije - utisak je da i te kako vrede i da će vrlo brzo postati neki od nosilaca festivalskih repertoara, čak i nagrada.

Raznovrsni i majstorski snimljeni, prvenstveno sa snažnom idejom i energijom nadolazećih estetika, poručuju da ćemo tek gledati filmove o novom poimanju mladosti, smrti, rada i društva.

“Vesele devedesete” Lorenca D’Amika de Karvalja iz Italije naslovom podseća na nevesele devedesete u bivšoj Jugoslaviji, mada se i one sad glorifikuju u pogledu zabave, tačnije parade šunda i kiča koja je tad nadrastala ratove i socijalne, političke probleme. De Karvaljo kroz romantičnu komediju - prikaz letovanja jedne porodice - prikazuje početke raspada iste kao bračne institucije, odnosa roditelja i dece, ali i začetke jedne nove angažovanosti na polju ekologije, društvene i ekonomske svesti u polju otpora prema neoliberalnom, eksploatatorskom kapitalizmu... Sve ono što smo propustili da gledamo ovde, a tako nam mnogo fali.

Nikola je slika i prilika Berluskonija na početku svoje moći. Nikolin kamp “Bela Italija” parafraza imena Berluskonijeve stranke “Forca Italija” i njene skrivene politike - oteti siromašnima i obogatiti bogate. Naša porodica dolazi iz Rima i zajedno sa drugima, iz različitih regija Italije, zatočenik je, ali i buntovni korisnik Nikolinih usluga, što je opet zgodna metafora. Fan fekt filma je Svetsko prvenstvo u fudbalu 1994. koje se odvija u pozadini priče, prvenstvo na kojem je Bađo promašio penal u finalu protiv Brazila, baš kao što će ogroman talas potopiti viziju “Bela Italija”.

Ako se to može nazvati dodatom vrednošću, “Vesele devedesete” su i verna reminiscencija tadašnje estetike, uglavnom televizijskih serija koje su, za razliku od ovog filma, na idejnom planu uglavnom bile potpuno prazne. Prava letnja poslastica!

Specijalna projekcija “Tiktok za početnike” u produkciji Sinema arhipelago dovela je publiku Festivala evropskog filma Palić na rub novog doba. Kako je to slikovito opisala Danijela Havolinen, koscenaristkinja “Devojačkog filma” o kojem je više reči ovde bilo pre nekoliko dana, mnogi od nas mogu biti srećni što su odrastali u vreme kada nije bilo interneta i drušvtenih mreža. Međutim, nova društvena stvarnost nameće nove oblike komunikacije i, koliko god bili isključivi u ocenama, nije sve crno-belo, dobro ili loše.

“Tiktok za početnike” prikazuje scenu Istočne Evrope sa jedne od društvenih mreža čiji su korisnici pretežno jako mladi ljudi. Čuo sam za šalu da je Tiktok jedina stvar zabranjena za punoletne. Na njoj, i pored gomile nepotrebnog sadržaja, tajm end majnd konzjuming, u filmu se zaista moglo videti kako ima smisla to što mladi rade. Promišljeno, kritički, duhovito, prikazuju se video klipovi koji montirani “rukom” čine svašta nešto od zbilje. Izvrću je ruglu, pažljivom političkom komentaru, čistoj zabavi, a često i dokumentarističkom prikazu punom emotivnog naboja. Not art?

Igor Burić