„Strahinja Banović” osvojio Karlove Vari (video)
Na proteklog vikenda završenom 55. izdanju Međunarodnog filmskog festivala u Karlovim Varima, ostvarenje „Strahinja Banović“ reditelja Stefana Arsenijevića osvojilo je glavnu nagradu, Gran Pri Kristalni globus za najbolji film festivala.
Ovo je prvi put posle 20 godina da se srpski film nađe u glavnom takmičarskom programu i prvi put posle 55 godina da osvoji glavnu nagradu ovog prestižnog festivala. Uz to, „Strahinja Banović” je osvojio i nagrade u još dve važne kategorije: Ibrahim Koma dobio je nagradu za najboljeg glumca za ulogu Strahinje, a direktoru fotografije Jeleni Stanković dodeljeno je specijalno priznanje. Producentu Miroslavu Mogoroviću i reditelju Stefanu Arsenijeviću je pripala i novčana nagrada u vrednosti od 25.000 dolara. Osim ovih nagrada, „Strahinja Banović“ je osvojio i Nagradu Ekumenskog žirija, kao i žirija mreže Evropskih prikazivača Europa Cinemas Label, što ga čini ubedljivo najuspešnijim filmom festivala.
Film „Strahinja Banović“ po scenariju Stefana Arsenijevića, Bojana Vuletića i Nikole Dikrea je nastao u produkciji Miroslava Mogorovića ispred kuće Art & Popcorn, u saradnji sa Cinnamon filmom. U pitanju je slobodna adaptacija čuvene srpske epske narodne pesme „Banović Strahinja“, smeštena u savremeni kontekst izbegličke krize. Glavni junak je mladi migrant iz Afrike (Ibrahim Koma) koji je, u želji da se što bolje uklopi u novu sredinu, uzeo srpsko ime Strahinja. Sa svojom ženom Ababuo (Nancy Mensah-Offei) on živi u izbegličkom kampu u Krnjači, sve dok novi talas izbeglica iz Sirije, među kojima je i harizmatični Ali (Madžim Khalil), ne unese nemir u njihov život. Francuski glumac Ibrahim Koma se, inače, zbog uloge Strahinje doselio u Beograd nekoliko meseci pre početka snimanja kako bi učio jezik i upijao srpsku kulturu. I on je, inače, prvi glumac koji je na festivalu u Karlovim Varima srpskom filmu doneo nagradu za najbolju mušku ulogu. Nakon „Strahinje” dobio je ulogu u novoj visokobudžetnoj adaptaciji “Puta oko sveta za 8/ dana”, gde igra glavnu ulogu uz Dejvida Tenanta.
– “Banović Strahinja” je jedna od najlepših pesama naše kulture. Uvek me je intrigirala. Razmišljao sam da uradim savremenu verziju, i onda je počela migrantska kriza. Tada sam upoznao mladog migranta Ibrahima Išaka iz Gane koji je, za razliku od većine, želeo da ostane u Srbiji, da otpočne fudbalersku karijeru – ispričao je nedavno Arsenijević. – Zatražio je azil na koji je dugo čekao i u međuvremenu je učio jezik i na sve načine pokušavao da se uklopi u našu sredinu. Imao je neverovatan entuzijazam za Srbiju. I dok je jedan deo naše javnosti strahovao da će migranti uništiti naš način života i kulturu, ja sam pomislio kako bi bilo zanimljivo da upravo neko kao Ibrahim bude Banović Strahinja u savremenoj verziji. Šta ako ljudi od kojih strahujemo zamene srpske nacionalne junake? I šta ako oni prigrle našu tradiciju? Činilo mi se da ovo otvara niz zanimljivih pitanja o identitetu i tradiciji.
Govoreći o procesu pronalaženja adekvatne glumačke ekipe, Arsenijević je priznao da je taj proces bio i najteži. Produkcija je imala dva kasting direktora u Evropi i jednog u Africi, koji su snimali sve glumce koji bi potencijalno mogli da odgovaraju zamišljenim filmskim likovima.
– Najvažnije je bilo naći glumca za lik Strahinje, jer je ceo film iz njegove vizure. On je bukvalno u svakoj sceni filma. Dakle, morao je to da bude neko ko može da nosi ceo film. Znao sam da to mora da bude neko na koga ću odmah odregovati instinktivno. I stvarno, već posle nekoliko trenutaka gledanja snimka francuskog glumca poreklom iz Malija, Ibrahima Kome, znao sam da je on naš Strahinja. Ibrahim je već imao nekoliko značajnih glavnih uloga u francuskim filmovima, a zanimljivo je da je počeo da glumi još kao dete u seriji “Sen Trope” koja se prikazivala i kod nas. Strahinjinu ženu Ababuo igra austrijska glumica rođena u Gani, Nensi Mensa Ofei. Jedna snažna, moderna glumica i ličnost.a Trećeg u ljubavnom trouglu, Vlaha Aliju, odnosno Alija, igra sirijski glumac Maksim Kalil, inače velika zvezda u arapskom svetu. Nama je bilo rečeno da je on popularan, ali do koje mere je to tako shvatili smo kad je prvi dan došao na snimanje i pokrenuo pravu euforiju među migrantima koji su statirali u filmu. I ne samo njih troje, imali smo puno glumaca sa različitih krajeva sveta koji su došli u Beograd da zajedno izgradimo našu modernu filmsku verziju Banović Strahinje. Zaista posebno iskustvo.
Inače, još uvek nije poznato kada se „Strahinja Banović” može očekivati u domaćim bioskopima.
M. S.