„Страхиња Бановић” освојио Карлове Вари (видео)

Ово је први пут после 20 година да се српски филм нађе у главном такмичарском програму и први пут после 55 година да освоји главну награду овог престижног фестивала. Уз то, „Страхиња Бановић” је освојио и награде у још две важне категорије: Ибрахим Кома добио је награду за најбољег глумца за улогу Страхиње, а директору фотографије Јелени Станковић додељено је специјално признање. Продуценту Мирославу Могоровићу и редитељу Стефану Арсенијевићу је припала и новчана награда у вредности од 25.000 долара. Осим ових награда, „Страхиња Бановић“ је освојио и Награду Екуменског жирија, као и жирија мреже Европских приказивача Еуропа Цинемас Лабел, што га чини убедљиво најуспешнијим филмом фестивала.

Филм „Страхиња Бановић“ по сценарију Стефана Арсенијевића, Бојана Вулетића и Николе Дикреа је настао у продукцији Мирослава Могоровића испред куће Арт & Попцорн, у сарадњи sa Cinnamon филмом. У питању је слободна адаптација чувене српске епске народне песме „Бановић Страхиња“, смештена у савремени контекст избегличке кризе. Главни јунак је млади мигрант из Африке (Ибрахим Кома) који је, у жељи да се што боље уклопи у нову средину, узео српско име Страхиња. Са својом женом Абабуо (Nancy Mensah-Offei) он живи у избегличком кампу у Крњачи, све док нови талас избеглица из Сирије, међу којима је и харизматични Али (Маџим Кхалил), не унесе немир у њихов живот. Француски глумац Ибрахим Кома се, иначе, због улоге Страхиње доселио у Београд неколико месеци пре почетка снимања како би учио језик и упијао српску културу. И он је, иначе, први глумац који је на фестивалу у Карловим Варима српском филму донео награду за најбољу мушку улогу. Након „Страхиње” добио је улогу у новој високобуџетној адаптацији “Пута око света за 8/ дана”, где игра главну улогу уз Дејвида Тенанта.

– “Бановић Страхиња” је једна од најлепших песама наше културе. Увек ме је интригирала. Размишљао сам да урадим савремену верзију, и онда је почела мигрантска криза. Тада сам упознао младог мигранта Ибрахима Ишака из Гане који је, за разлику од већине, желео да остане у Србији, да отпочне фудбалерску каријеру – испричао је недавно Арсенијевић. – Затражио је азил на који је дуго чекао и у међувремену је учио језик и на све начине покушавао да се уклопи у нашу средину. Имао је невероватан ентузијазам за Србију. И док је један део наше јавности страховао да ће мигранти уништити наш начин живота и културу, ја сам помислио како би било занимљиво да управо неко као Ибрахим буде Бановић Страхиња у савременој верзији. Шта ако људи од којих страхујемо замене српске националне јунаке? И шта ако они пригрле нашу традицију? Чинило ми се да ово отвара низ занимљивих питања о идентитету и традицији.

Говорећи о процесу проналажења адекватне глумачке екипе, Арсенијевић је признао да је тај процес био и најтежи. Продукција је имала два кастинг директора у Европи и једног у Африци, који су снимали све глумце који би потенцијално могли да одговарају замишљеним филмским ликовима.

– Најважније је било наћи глумца за лик Страхиње, јер је цео филм из његове визуре. Он је буквално у свакој сцени филма. Дакле, морао је то да буде неко ко може да носи цео филм. Знао сам да то мора да буде неко на кога ћу одмах одреговати инстинктивно. И стварно, већ после неколико тренутака гледања снимка француског глумца пореклом из Малија, Ибрахима Коме, знао сам да је он наш Страхиња. Ибрахим је већ имао неколико значајних главних улога у француским филмовима, а занимљиво је да је почео да глуми још као дете у серији “Сен Тропе” која се приказивала и код нас. Страхињину жену Абабуо игра аустријска глумица рођена у Гани, Ненси Менса Офеи. Једна снажна, модерна глумица и личност.а Трећег у љубавном троуглу, Влаха Алију, односно Алија, игра сиријски глумац Максим Калил, иначе велика звезда у арапском свету. Нама је било речено да је он популаран, али до које мере је то тако схватили смо кад је први дан дошао на снимање и покренуо праву еуфорију међу мигрантима који су статирали у филму. И не само њих троје, имали смо пуно глумаца са различитих крајева света који су дошли у Београд да заједно изградимо нашу модерну филмску верзију Бановић Страхиње. Заиста посебно искуство.

Иначе, још увек није познато када се „Страхиња Бановић” може очекивати у домаћим биоскопима.     

М. С.