Spomenici SFRJ kao „posetioci” iz budućnosti
Poslednji i prvi ljudi (The Last and the First Men, 2020) još jedno je naučnofantastično dugometražno ostvarenje inspirisano zapuštenim monumentima, nekada podignutim u znak sećanja na herojske trenutke NOR-a i masovne zločine nad civilima.
Tjentište, Jasenovac, Podgarić, Kadinjača i Bihać samo su neke od lokacija filma o smrtnosti i nasleđu, premijerno prikazanog na Berlinalu, ali je svaka paralela s raspadom SFRJ izostavljena, te ga treba posmatrati u ključu klimatskih promena, kao upozorenje i poziv na poštovanje univerzuma, koji će nas nadživeti čak i kad najmoćniji spomenici padnu.
Uslovno rečeno radnja, budući da je reč pripovedanju britanske glumice Tilde Svinton koje prate scene poznatih ali očuđenih skulptura, dešava se dve milijarde godina u budućnosti. Nekada nadmoćna ljudska rasa, koja je govor zamenila kolektivnom telepatijom, a tehnologiju razvila do nezamislivih krajnosti, na ivici je izumiranja. Jedan nebeski događaj učinio je da se Sunce uveća sve do Neptuna, a pre toga pretvori planete u žarišta nepodobna za opstanak. Zato poslednji preživeli u svemir šalju izveštaj o ljudskoj vrsti.
Magični i lenji kadrovi uglavnom počinju od detalja, snimljenih iz neobičnih uglova, da bi se celine spomenika razaznale tek kasnije, i to korišćenjem „zlatnog sata”, prvog i poslednjeg časa sunčeve svetlosti tokom dana. Crno-bela slika sa krupnom zrnastom strukturom daje dodatni osećaj da je reč o reliktima, dok efekti magle naglašavaju divlju prirodu.
Osim istoimene knjige Olafa Stepldona iz 1930, reditelju Johanu Johansonu, koji je i tvorac saundtreka, kao inspiracija za hipnotički filmski kolaž poslužile su fotografije Holanđanina Jana Kempenersa, koji je još 2010. u ovim divovskim građevinama video „posetioce” iz budućnosti. Kako ispod slika nije postojao opis, to je Johansona podstaklo da istraži ove zanemarene, grafitima ili rastinjem naružene simbole jedne društvene utopije.
Kako objašnjava, vanzemaljski ton proistekao je iz nadahnuća majanskom i sumerskom zaostavštinom arhitekata, budući da nisu smeli da se oslanjaju na religiozne spomenike, što ih u jednu ruku čini otvorenim za svačiju interpretaciju. Johanu je bilo fascinantno što imaju drugačija značenja za Srbe i Hrvate, koji su u konstantnoj kulturološkoj borbi, iako su strukture koje sežu do neba imale za cilj da pozdrave jedinstveni pokušaj Tita da uravnoteži dve političke krajnosti – socijalizam i demokratiju, za razliku od istočne Evrope.
Johanson je preminuo 2018. u Berlinu, te tako nije dočekao premijeru.
Srećom, u tom trenutku film je već bio kompletno snimljen i dobrim delom montiran. Kao „glavni glumci” socijalistički spomenici pojavljuju se i u naučnofantastičnom filmu „Sankofa” iz 2014. reditelja Kaleba Vencel-Fišera.
Slađana Milačić
Spomenici NOR-a u scenama filma Poslednji i prvi ljudi (The Last and the First Men, 2020) Foto:Trejler /The Last and the First Men
