„Slobodna zona” prikazuje filmove u Nišu, Beogradu i Novom Sadu

Razlog za priču o njemu nije samo u ovome, nego svuda oko nas, jer „Trougao tuge“ na duhovit način prikazuje aktuelni trenutak kroz priču o besnom marksisti, kapetanu broda na krstarenju za bogate, koje se završava brodolomom i preživljavanjem na pustom ostrvu. Sam naslov filma po?ednako simbolički podsećajući i na Bermudski trougao, označava ono mesto gde se na ljudskom licu spajaju koren nosa i obrva, mesto koje se sve češće zateže plastičnom hirurgijom, kako ne bi odavalo emocije.

Paralaleno sa beogradskim, program „Slobodne zone“ u nešto izmenjenom izdanju će se odvijati i u bioskopima u Novom Sadu i Nišu. Publika će do 8. novembra moći da vidi filmove koje su organizatori nazvali „udarcima u stomak“, a posle toga, od 9. do 23. novembra, „Slobodna zona“ će na svojoj onlajn platformi „Kino kauč“ prikazivati filmove putem interneta, za sve ljubitelje umetnosti u Srbiji.

Objašnjene za „udarce u stomak“ stiže od toga što je „Slobodna zona“, tradicionalno, mesto za filmove bez cenzure, za podsticanje diskusije, širenje vidika i prihvatanje različitosti, pa tako i ove godine Festival otvara svoja vrata filmovima koji se bave tabuima i svim onim danas politički nekorektnim temama, čak i onim ostvarenjima koje su drugi festivali odbili da prikažu. Poginula deca-vojnici u Izraelu o kojima niko ne želi da priča, traume silovanih žena svih nacionalnosti sa područja bivše Jugoslavije, borba urođenika iz Amazona i seljaka iz Ekvadora za svoj komad zemlje, ljubav dveju žena rođenih u koncentracionom logoru, neosuđivani pedofil koji se bori da suzbije svoje porive, samo su neke od tema za koje bi se moglo reći da „udaraju u stomak“.

Na primer, „Sparta“ Ulriha Zajdla, film je koji su mnogi festivali odbili da prikažu, što zbog kontroverzne teme - neosuđivani pedofil, trener džudoa, koji se bori sa sopstvenim nagonima - što zbog tužbe roditelja rumunske dece-glumaca da reditelj i producentska ekipa nisu ispoštovali produkcijske protokole u radu sa maloletnim licima. Istraga u Rumuniji je u toku, a Ulrih Zajdl je negirao sve optužbe. Udruženje austrijskih reditelja objavilo je saopštenje u kojem kritikuje „brzoplete i neosnovane reakcije javnosti“ i poziva medije i institucije za „temeljno i objektivno analiziranje činjenica“. Festival u Torontu je otkazao svetsku premijeru filma, pa je ona održana 18. septembra na festivalu u San Sebastijanu, a nakon toga i u Hamburgu i Montrealu. Ni „Slobodna zona“ se ne ustručava da ga prikaže.

„Sparta“ će biti prikazana u okviru programske celine „EU zona promena“, uz filmove „Prekovremeni rad“ Denija Kotea, „Moja zamišljena zemlja“ Patrisija Guzmana i „Pisanje vatrom“ Sušmit Goš i Rintu Tomas.

Film „Moja ukradena zemlja“ Marka Vizea govori o novoj kolonizacijiEkvadora, čiji je predsednik Rafael Korea 2007. Kinezima prepustio kontrolu nad rudama, naftom i infrastrukturom. „Teritorija“ Aleksa Prica je realističan pogled na neumornu borbu domorodačkog naroda Uru-eu-vau-vau protiv ilegalnih doseljenika i brazilskih seljaka koji su nelegalno zauzeli zaštićeno područje Amazona i počeli da krče i pale šumu.

„Moja ukradena zemlja“ i „Teritorija“ deo su selekcije „Zelena zona“, u okviru koje će publika imati prilike da vidi i premijeru domaćeg ostvarenja, poetskog dokumentarca „Četiri sunca i klavir“ Borisa Kovača.

Izraelska deca koja su odbila da idu u vojsku tema su filma „Nevinost“ Gaja Davidija, koji je dirnuo u osinje gnezdo jezive situacije na Bliskom istoku, ali i upozorio na sve veću stopu globalne militarizacije. „Veće od traume“ je dokumentarni film Vedrane Pribačić i Mirte Puhlovski o četiri žene različitih nacionalnosti koje su, tokom rata devedesetih na području bivše Jugoslavije, preživele mučenja, silovanja i ubistva voljenih. Kroz trogodišnju grupnu psihoterapiju one se suočavaju sa traumama prošlosti i tragaju za isceljenjem. U vreme kada i dalje nailaze na komšijske poglede pune prezira i nerazumevanja, pitanje nacionalnosti je još jedno breme koje će morati da zbace kako bi se okrenule budućnosti i ponovo prigrlile radost življenja. „Neli i Nadin“Magnusa Gertena, poznatom po filmu „Postati Zlatan“ o čuvenom fudbaleru, ovaj put tematizuje vezi dveju žena u vreme dok je to još bio tabu, četrdesetih godina prošlog veka, pa još rođenu u okrilju koncentracionog logora. I ovaj film na „Slobodnoj zoni“ je tako priča o još jednoj (ne)mogućoj ljubavi.

Takmičarski program 18. Filmskog festivala Slobodna zona predstaviće 13 ostvarenja: šest u međunarodnoj i sedam u regionalnoj selekciji. Među njima su i ostvarenja iz „komšiluka” koja pozivaju na solidarnost i razumevanje, lično preispitivanje i sagledavanje problema iz nešto drugačijeg ugla, ne samo onog koji smo nasledili ili nam je nametnut.

Osim bogatog filmskog programa - više od 60 dokumentarnih i igranih filmova u 14 programskih celina - publiku Slobodne zone očekuju i brojna prateća dešavanja u vidu debatnog programa, radionica, izložbi, promocija knjiga, razgovora sa autorima...

Premijerom poetskog dokumentarca „4 Suns & Piano“, prevednog kao „Četiri sunca i klavir“, kompozitor i instrumentalista Boris Kovač će se na Festivalu „Slobodna zona“ predstaviti i kao filmski autor. Film prati priču četiri čoveka koji rade sve što savremeni čovek ne radi – žive u prirodi i u skladu sa njom. Samostalno proizvode gotovo sve što im je potrebno, a njihov skromni život postaje izvrnuta slika u ogledalu savremenog čoveka koji u svojoj samodovoljnosti uništava prirodu i sebe samog.

- Četiri lika, kroz četiri godišnja doba, oslikavaju fresku prolaznosti svoje svakodnevice i svojih intimnih životnih priča koje se prelamaju kroz faze večnog povratka u isto, tokom bezbrojnih prirodnih ciklusa. Film stvara prostor gde se poetika reditelja i kompozitora susreće sa životima protagonista, poslednjim primerima zavičajnog načina života u realnom i metafizičkom prostoru Panonije, njenog sveta prirode i tradicionalne kulture – navodi se u najavi.

I. B.