SERIJA GOTOVA, BITKE NE PRESTAJU Krvavi medijski rat za Igru prestola

Složeni zapleti u kojima svaki postupak izaziva logičnu posledicu, vrlo brzo su zamenjeni komičnim obrtima u stilu sapunica koje su nekompetentni pisci ubacili da “izokrenu očekivanja publike”, pojačavajući sve više lažne dramske efekte dok se cela tanka konstrukcija nije spektakularno urušila u finalnoj sezoni.

Reakcija fanova na debakl finala omiljene serije bila je burna, pa je drama sa televizijskih ekrana brzo prešla na našu stranu stvarnosti. Peticija da se ponovo snimi cela osma sezona trenutno ima neverovatnih milion i po potpisnika i raste, a društvene mreže su uglavnom preplavljene kritikama i podsmehom na račun finala nekada voljene epopeje. Preterane reakcije su dostigle kulminaciju u sredu kada je nad Sijetlom sat vremena leteo privatni aviončić sa natpisom:  Molim vas, ponovo snimite osmu sezonu “Igre prestola”.

S obzirom na sklonost američke javnosti da brzo i lako uleće u lov na veštice, nije čudo da je sve ubrzo preraslo u pravi krvavi medijski rat. Zapravo, ovo što se sad dešava povodom finala jedne serije u medijima može poslužiti kao zanimljiva studija slučaja za bilo kog sociologa ili marketinškog stručnjaka. Nažalost, najružnije od svega je što se sedma umetnost sve teže razlikuje od zastrašujuće korporacijske politike vođene isključivo interesom profita velikih igrača. Toliko mnogo novca cirkuliše u industriji zabave, da je  Holivudu u ovom trenutku teško kritikovati bilo kakvo delo u koje je uložena veća količina novca a da se protiv nesrećnog kritičara ne okrene čitav tim anonimnih marketinških stručnjaka koji priču spinuju tako da bi minimalizovali bilo kakvu štetu od onih koji misle drugačije. Dizni je prvi započeo takvu agresivnu politiku gde su svi koji su na bilo koji način ukazivali na mane u „Poslednjem džedaju“ proglašavani lažnim fanovima, ili još gore, rasistima i šovinistima (jer im navodno smetaju junaci druge rase). Ista vrsta skupe marketinške kontrole štete („damage control“) sprovodi se i sad u medijima gde se teze lukavo zamenjuju.

Iako su sve ozbiljne kritike usmerene na katastrofalno loš scenario, umesto toga priča se spinuje u pravcu „razmaženih fanova koji su samo hteli srećan kraj”. Još ciničnija verzija je optužba da publika koja se buni nema poštovanja za tuđ rad, iako su kritike isključivo usmerene na autore serije Dena Vajsa i Dejvida Beniofa, koji su zaradili bezbrojne milione radeći nešto za šta nisu bili previše talentovani, niti su imali previše interesovanja. Ceo cirkus se podigao na viši nivo kad su u njega upetljani i glumci iz serije. Seriju su branili samo glumci koji su u njoj najbolje prošli - Sofi Tarner koja glumi Sansu, ili Ajzak Rajt koji glumi Brena, imali su samo oštre reči za kritičare, dok je internet preplavljen diskretnijim reakcijama glumaca koji su pronalazili načine da izraze svoje mišljenje a da ne prekrše ugovor. Piter Dinklidž (Tirion) je vrlo očigledno sarkastično u više navrata govorio kako su pisci ove sezone “prevazišli sami sebe”. Drugom prilikom, komentarišući odluku likova da se sakriju u kriptu u trenutku kada dolazi veštac koji ljude podiže iz mrtvih, ironično je primetio da je Tirion pametan, ali “očigledno ne baš toliko”. Emilija Klark (Deneris) na jednoj premijeri je viknula u mikrofon: „Najbolja sezona ikad!“ i prasnula u smeh zajedno sa još dvoje glumaca. S druge strane, na pitanje kakav je završetak serije, Kit Harington (Džon Snou) rekao je sasvim prosto: „Razočaravajući“. Otkako se sasvim povukao iz serije, Martin ju je gotovo upadljivo ignorisao, slikajući se u vreme premijere epizoda sa smešnim šeširima, ili komentarišući druge televizijske projekte na kojima radi, tvrdeći da nema vremena da gleda “Igru prestola”.

Kao što to često biva, problem koji je izazvao debakl bio je kombinacija sujete i preterane ambicije. Beniofu i Vajsu, koji su autori cele serije (i očigledno dobri u adaptaciji a loši u pisanju), ponuđeno je da snime još najmanje dve sezone gde bi priču smisleno doveli do završetka (što je podržao i Martin) a što su oni odbili žureći da započnu nastavak “Zvezdanih ratova” za koji su u međuvremenu potpisali ugovor. Vajs i Beniof su zatim sprintom požurili prema ”Zvezdanim ratovima”, a “Igra prestola” je sve više pucala po šavovima, na sve komičnije načine: morski gradovi u osmoj sezoni našli su se ođednom u pustinji, ratna taktika likova koji su navodno pametni je bila toliko loša da je postala komična, ljudi su se teleportovali po mapi, vojske su ginule u jednoj epizodi da bi se vratile u drugoj, likovi su pogrešno imenovani, a u samo šest epizoda ove serije smeštene u izmaštani magijski svet pojavile su se čak dve plastične flašice vode i jedna Starbaks kafa.

Šta se dobro u čitavoj ovoj priči? Čini se da se nikad toliko mnogo ljudi iz celog sveta nije ujedinilo u dobrom zezanju, praveći neverovatno duhovite fazone na račun katastrofalno loše napisane poslednje sezone.

Najviše reakcija je izazvao Bren koji nije uradio ništa sem što je celu sezonu kratkovido čkiljio u kameru dok je izgovarao eliptične rečenice koje ne znače ništa, i na kraju bez ikakve zasluge postao kralj. Jedan od fanova izneo je teoriju dovoljno komičnu da bi gotovo mogla da parira apsurdnim zapletima poslednje sezone “Igre prestola”: Bren iz budućnosti ušao je u Brena iz prošlosti da bi ga naterao da se popne na toranj, a zatim je ušao u Džejmija da bi samog sebe gurnuo sa kule, započinjući spletku da stigne do trona. Budući Bren je takođe ušao i u Džejmija i Sersei, inicirajući njihovu incestuoznu vezu ne bi li pokrenuo čitavu stvar. Ova sarkastična teorija kulminira apsurdnim zaključkom u stilu Ežena Joneska da su u seriji u stvari svi Bren. 

Jedan od komentatora dodao je da se Bren ponaša tako bizarno i apatično jer on zapravo simbolički predstavlja gladaoca serije: nezainteresovanog, smorenog, i napregnutog da razume u šta to uopšte gleda.

Najtužnije je što tu kafu niko ne bi ni primetio da je “Igra prestola” zadržala dobar scenario kakav je imala u prve četiri sezone dok je još bila zasnovana na Martinovim knjigama. Kada je prestalo dobro pisanje, zajedno sa suspenzijom neverice, nestalo je i iluzije stvarnosti sveta, i Vestros se pred našim očima preobrazio u dvodimenzionalnu zemlju od kartona po kojoj trčkaraju senke likova koje smo možda nekad davno poznavali.

Nastasja Pisarev

Džordž  R. R. Martin u svom blogu piše kako se kraj knjige neće podudarati s krajem HBO-ove serije: “Nemojte zaboraviti da ja radim u potpuno drugačijoj sredini od Dejvida i Dena. Oni su imali šest sati za finalnu sezonu, a ja očekujem da će moje poslednje dve knjige popuniti i 3.000 stranica.. Čitaoci će barem saznati šta se desilo s Džejn Pul, lejdi Stonhart, Peni i njenom svinjom, Arijanom Martel itd. ”