Igra prestola inspirisana raspadom Jugoslavije?
Da li je planetarno popularna serija „Igra prestola“ (Game of thrones) inspirisana raspadom bivše Jugoslavije i svim krvavim događajima povezanim sa tom nesrećnom decenijom u istoriji balkanskih naroda?
Naime, svaki pisac čak i za potpuno izmišljen svet mora odnekud crpeti inspiraciju, a jedna od teorija koja u poslednje vreme ponovo kola internetom je i ta da je Džordž R. R. Martin svoj serijal knjiga „Pesme leda i vatre“, po kojima je serija nastala, naslonio upravo na slom bratstva i jedinstva zemlje koja je istovremeno bila i na istoku i na zapadu. Samo što je sve to uvio u oblandu srednjovekovnih vitezova i legendi o zmajevima i radnju gurnuo na izmišljeni kontinent Vesteros...
Koliko je ovako nešto realno?
Zapravo, teorija nije tako nova i postoji već godinama, a sada se, verovatno u nedostatku novih, ponovo reanimira i dobija novi zamah vrcavim poređenjem najpoznatijih vesteroških vlastelinskih porodica sa narodima bivše Juge, kroz zanimljivo spajanje onoga što autori teorije vide kao njihove nedvosmisleno zajedničke osobine.
Tako su Targarjeni proglašeni za ekvivalent Karađorđevićima, kraljevsku porodicu u izgnanstvu i zakonitu dinastiju koja je izgubila presto u pobuni naroda. Doduše, niko se nije potrudio da uđe dublje u temu i razjasni koji je to tačno Karađorđević pandam „ludom kralju“ koji je spaljivao Srbe, a kojeg je zamenio Bosanac.
Zašto baš Srbe i zašto baš Bosanac? Čitajte dalje i saznaćete...
„Projugoslovenska GoT teorija“ Lanistere uspoređuje sa Slovencima i kaže da su u pitanju "plavokosi i bogati ljudi koji misle da su bolji od ostalih", dok Barateoni predstavljaju Bosance jer su oslikani kao „veliki i veseli ljudi koji su uvek spremni da dobro pojedu i popiju, a smatra se da su jaki i hrabri“. S tim u vezi, kralj Robert (Barateon) je lično Tito, nakon čije smrti počinje raspad Sedam kraljevstava.
Teorija dalje kaže da gospodari Gnezda sokolovog, porodica Erin predstavlja Crnu Goru, "planinsku praktično neosvojivu zemlju sa orlom na grbu, gde postoje čudni porodični odnosi". Ako je do sada teorija i imala smisla, ovde pokazuje prva nepoznavanja elementarne materije, jer se na grbu Erina nalazi soko, baš kao što im se i glavno uporište zove Gnezdo sokolovo. S druge strane je napravljena paralela između domovine princa Martela, sunčane Dorne i jednako osunčane Makedonije opisane kao "zemlja s juga kojoj se na zastavi nalazi sunce. Uvek su se odvajali od ostalih. U njoj žive zgodni tamnokosi ljudi različiti od onih u ostalim delovima kraljevstva".
Grejdžoji se porede sa Dalmatincima rečima "Oni su ljudi s mora. Ljudi koji poštuju samo jedni druge, a ostale smatraju slabijima od sebe", dok su Tireli Slavonci koji "imaju bogato i plodno tlo i uvek su odlučujući faktor, ali nikad u vođstvu".
Zanimljivo je da hladni Sever, gde živi familija Stark s kojom se najveći broj fanova serijala od samog početka najbolje poistovećuje i empatiše, prema ovoj teoriji predstavlja Srbiju u kojoj žive "ponosni ljudi, borci za slobodu, ali ih neki smatraju divljim i okrutnim. Iza zida žive divljani koji predstavljaju Kosovo." Nije zaboravljena ni druga srpska pokrajina Vojvodina, koja je u knjizi pretvorena u Rečne zemlje i brzorečje, stanište porodice Tuli - "neutralna zemlja slična Slavoniji, koja se uvek nekako nađe pogođena ratovima".
Drži li sve ovo iole drži vodu i koliko?
Istini za volju, Džordž R. R. Martin jednom prilikom jeste izjavio da ga je raspad Jugoslavije zaintrigirao, a nije tajna da su prve knjige iz ovog serijala nastale upravo devedesetih godina 20. veka, u vreme ratova na prostoru SFRJ. Međutim, ono što je sam autor u više navrata javno navodio kao najveći uticaj na njegovo stvaranje su Ratovi ruža u kojima su se sukobile porodice Lankaster i Jork (što je knjizi pretočeno u Lanister i Stark), kao i epsku Tolkinovu sagu "Gospodar prstenova", germansku mitologiju, te stripove.
Normalno, Balkancima je verovatno milija „projugoslovenska GoT teorija“, ako ništa drugo, ono zbog egzotike i lakšeg uživljavanja u priču kroz prepoznatljive tržišne vrednosti nekada bratskih naroda i narodnosti. Koliko je realna, procenite sami...
A. Grubeša