„RUSKI KONZUL” STIGAO U BIOSKOPE! Glumac NEBOJŠA DUGALIĆ za „Dnevnik” OTKRIVA POZADINU FILMA: „Hteli smo da istražimo šta je to što pokreće lavinu zla”

Kroz priču o pojedinačnim sudbinama sa obe strane, a posebno kroz prizmu i spajanje dva glavna junaka, reditelj je, kako je rekao, sugerisao potencijalni put rešavanja tog problema.

– Nadam se da će nekim generacijama koje ne pamte ta vremena i  početak kosovskog problema malo više razjasniti tematiku kojom se bavimo i da će im postati jasnije odakle su neke stvari krenule i gde su završile – rekao je za naš list reditelj Miroslav Lekić. – Verujem da će trenutak u kojem film izlazi dati neko novo čitanje priče, jer ipak treba uzeti u obzir da je roman Vuka Draškovića napisan 1988. godine i da se mnogo toga do danas desilo. Namerno nismo hteli da uvodimo neke nove priče, što smo radili u „Nožu” u kojem je postojao čitav jedan deo filma koji uopšte nije postojao u knjizi, a bavio se ratom u Bosni.

Reditelj je objasnio da je ovo ostvarenje za njega iz raznih razloga emotivno, a pogotovo zbog toga što se gledajući ga premijerno, ponovo susreo sa pokojnim Žarkom Lauševićem, koji je, iako je već tada bio bolestan, dao svoj maksimum da se ovaj projekat privede kraju.

– Bilo je ovo jedno zanimljivo putovanje od četiri godine i, evo, sada gledamo rezultat tog rada. Ideja za snimanje nastala je odmah posle „Noža”, ali tada to nismo uspeli da realizujemo jer nije bilo novca, a 2018. smo ponovo krenuli ne samo u nastavak obezbeđivanja finansija za snimanje, nego i u jedan mnogo teži put, a to je, u stvari, pravljenje filmskog scenarija koji bi se na neki način izdvojio iz trilogije Vuka Draškovića koja postoji - „Nož”, „Ruski konzul” i „Molitva”. Svi naši junaci u „Ruskom konzulu” po knjizi imaju već postojeće biografije i motivacionu motoriku koja je sadržana u „Nožu”, a da bismo sve to sad publici ponovo prikazali nismo mogli da krenemo od toga da li je neko čitao ili gledao prethodno ostvarenje. Zadržavajući suštinu knjige, morali smo da napravimo nove biografije i od njih kreiramo junake koji nemaju nikakve veze s „Nožem” već su to ljudi koji su se raznim sticajima okolnostima našli na Kosovu.

Kako nam je otkrio, ima ideju i da filmski zatvori priču iz Draškovićeve trilogije, ali, kako je istakao, „Molitvu” je veoma teško smestiti u film. Zbog toga intenzivno razmišljaju o tome da li da od tog romana snime seriju ili film.  I „Ruski konzul” mogao bi nakon bioskopskog života da dobije i svoju seriju, ali to, kako je rekao Lekić,  zavisi od interesovanja gledališta.

Film je posvećen Žarku Lauševiću, kojem je ovo bila poslednja filmska uloga. Pored njega glavne uloge poverene su: Nebojši Dugaliću, Paulini Manov, Svetozaru Cvetkoviću, Visaru Vishki, Danici Radulović, Konstantinu Fidanovu, Petru Zekavici, Metu Jovanovskom, Nadi Macanković, Slaviši Čuroviću i drugim glumcima.

Glumac Nebojša Dugalić tumači lik srpskog doktora Ilije Jugovića, koji po kazni dobija premeštaj u bolnicu u Prizrenu, gde upoznaje profesora istorije Ljuba Božovića - ruskog konzula, naizgled psihijatrijskog pacijenta, što pokreće dalji rasplet filma i dovodi ga u različite sukobe.

Žarko Laušević je bio nenadmašan

Nebojša Dugalić je, kao je rekao, kao i sve što je poslednjih godina radio sa Žarkom Lauševićem doživeo snimanje ovog filma kao nezaboravno.

– Raditi sa Žarkom Lauševićem značilo je i da se može osetiti šta znači ta puna razmahanost igre, neke lepote i dubine traganja po svim tim prostorima, tajnama čovekovog bića i koliko toga se, u stvari,  izrodi i u samoj činjenici da smo se tako dobro i duboko zaigrali. U tome  je Žarko stvarno bio nenadmašan, pošto on stvarno nikada nijedan kadar nije odigrao isto – naglasio je Dugalić i dodao da je bilo dovoljno da mu se partner u kadru prepusti te je i svako iskustvo sa njim bilo za pamćenje. 

Kako je u razgovoru za „Dnevnikov” TV magazin rekao, kada god se rade ranjive priče, kao što je to slučaj sa „Ruskim konzulom” autori, pa i glumci pokušavaju da u svom vremenu daju neki odgovor na bolne teme iz prošlosti.

– Uvek se nađemo pred mnoštvom pitanja, nedoumica i dilema kako da posvedočimo iz onoga što nas aktuelno boli. Međutim, ovde smo imali zaista sjajnu ekipu reditelja, scenarista, saradnika pa smo se svi trudili da ne budemo arbitrarni, da ne sudimo nikome, nego da posmatramo čoveka nezavisno od onoga šta je sam kontekst na koji mi ne utičemo. Da čoveka posmatramo pritisnutog svim onim okolnostima koje nije mogao i nije imao priliku da bira nego su mu prosto nametnute i da tako vidimo da se iz svake pojedinačne sudbine izvija isti jauk nad bezizlazom nad nemogućnošću da se umakne svim tim datostima, pritiscima, strahotama, stradanjima. Jedino što preostaje je da se u tim radikalnim situacijama vidi ko je koliko smogao snage da ostane čovek – rekao je Nebojša Dugalić za naš list.

Kako je objasnio, nisu želeli da ispričaju tužnu priču, već da istraže da li je tuga bilo neko polazište za dalje rasplete.

– Hteli smo da tragamo po tome kako se ono što vidimo na filmu dogodi među ljudima, šta je to što pokreće takvu lavinu zla, iz čega to čovek čoveku postane vuk, šta je to što je u čoveku sposobno da poseje takak pakao na zemlji, a opet, sa druge strane, kako da čovek sa svim tim zamasima zla može da opstane kao ljudsko biće i da odbrani barem minimum ljudskog dostojanstva – istakao je Dugalić. – Pokušali smo da nigde ne dociramo, ne insistiramo ni na stradanju ni na tragediji nego da se ona vidi iznutra - iz čoveka i iz toga gde se ona dogodi unutra, a ne kao nekakav spoljašni fenomen. Naravno, ima i toga, to jesu posledice i to jeste pojedinačna ljudska tragedija i strahota, ali su nas pre svega zanimali svi ti putevi koji vode ka tome, kada se posledice dogode, onda je sve već kasno, ali mislim da se možemo nekako lečiti, celiti, samo ukoliko preispitamo sav svoj prethodni hod i puteve kojima smo do takvih posledica došli.

Reditelj je zaključio da su želeli da stave akcenat na sudbine likova ovog filma, jer su se trudili da izbegnu da „Ruski konzul” bude bilo kakva vrsta političkog pamfleta, te da se ne stavljaju na neku od strana jer smatra da, ukoliko se jedan problem, kao što je to pitanje Kosova, dodatno ispolitizuje, film neće imati funkciju.

Vladimir Bijelić