Ovacije za Snežanu Bogdanović na novosadskoj premijeri „Šavova“

Za ovaj film se slobodno može reći da je posebno umetničko delo, s obzirom na to da je ispričan s malo reči, pa usporenim kadrovima i samom temom šalje jaku poruku i to najsnažnijim emocijama koje su glumci preneli na gledaoce zahvaljujući vrsnom talentu. Specijalnoj premijeri prisustvovao je režiser Miroslav Terzić, kao i producent filma Uliks Fehmiju, a publika je dugim aplauzom i divljenjem pozdravila i glumice Snežanu Bogdanović koja igra glavni lik, Vesnu Trivalić koja je dirnuta reakcijom publike i sama zaplakala, i Pavla Čemerikića. Osim njih, u filmu između ostalih, igraju i Jovana Stojiljković i Marko Baćović. Produkciju pored Uliksa potpisuje Milena Trobozić Garfield, a scenario je napisala Elma Tataragić.

Snežani Bogdanović je za ulogu majke Ane pripala i nagrada za najbolju žensku ulogu na ovogodišnjem FEST-u, čini se s pravom, jer je na poseban način prikazala ženu koja u tišini rašiva i prišiva šavove svog ranjenog srca u maloj krojačkoj radnji ne pomirujući se s činjenicom da ne može da pronađe grob svog navodno mrtvorođenog sina. Taj lik nastao je po motivima i priči stvarnog lika - Drinke Radonjić iz Beograda, jedne od 500 majki koje tragaju za nestalim bebama, koja je, kako i sama glumica kaže, bila inspiracija za izgradnju njenog karaktera u filmu. Drinka joj je bila fascinantna zbog istovremene borbe sa sistemom, lekarima, opštinama, policijom, ali i sa svojim majčinskim bolom kroz koji je prolazila.

– Stvarno sam mnogo vremena provela s njom, družila se, odlazila u njenu malu krajačku radnju. Ona me je i naučila da šijem. Posmatrala sam je, krala njene pokrete, mimiku. Imala sam veliku odgovornost prema njoj, zbog toga što je veoma zahtevno kad pravite karakter po živoj ženi koju poznajete, jer je mnogo stvari o kojima onda vodite računa – kazala je za „Dnevnikov“ TV magazin Snežana Bogdanović i priznala da nije želela da povredi Drinku, te da je stalno razmišljala o tome kako će ona da vidi njen, a s druge strane pokušavala je da bude što vernija. – To što je Ana, koju igram, rezervisana, što ima takvu emociju i snagu i što mora da kontroliše sebe, je pre svega Drinka. Sve što sam uradila je moj pokušaj da donesem nju, onakvu kakva jeste, jer sam ja privatno možda kao osoba mnogo mekša i mnogo emotivnija i ne mogu da zamislim težinu njene potrage, ali verovatno bih mnogo češće kukala u nekoj situaciji ili ne bih izdržala, ali ona nije. Ona mi je rekla da je imala puno momenata slabosti. Kaže: „Krenem na neki šalter i kako mu se približavam ja osetim da ću da se rasplačem, okrenem se i vratim se kući, a sutra idem opet i tako u krug“.

Snežana koju starija publika pamti po ulogama u pozorištu i filmovima jugoslovenske kinematografije, a mlađa po ulozi Lile u seriji „Sinđelići“, priznaje da nije lako glumiti bez mnogo reči u kadru, ali budući da je istraživala o svom liku, uspela je da se snađe i na poseban način izgradi Drinkin karakter.

– Ja sam kroz ceo taj proces bila s njom i u njoj. Bila sam to. Za mene ništa drugo nije postojalo. Drinka ima lice koje ne odaje šta se dešava iznutra. Bilo mi je nekada veoma teško, jer reči naravno imaju svoju svrhu. Puno je teže bez njih preneti sav taj svet iznutra, i sumnju i strah i sve ostalo, ali sam bila inspirisana time – naglasila je glumica, koju nakon duže pauze, gledamo u drugačijem svetlu.  

„Šavovi“ su, prema rečima režisera Miroslava Terzića, na mnogo načina zbog same teme mogli da budu prikazani kao patetičan film, ali se vodilo računa o tome da autističnost glavne junakinje na početku filma ne dozvoljava publici da se lako za nju veže.

– Ona ne pokazuje emocije, sve drži u sebi i možda je to bio, u stvari, ključ  kojim smo otključali taj nepatetični pristup celoj temi. Mi smo imali dogovor da sve bude u funkciji priče. Za nju morate da ostavite prostora gledaocu da diše, da oseti da doda nešto svoje. Pustili smo da to bude malo sporijeg ritma. Snežanu u filmu uvek gledate direktno u oči, a meni je bilo veoma važno da sve što ona oseća čitate iz njenih očiju, a ne iz neke druge radnje – objasnio je Terzić. – Verovatno filmom nećemo ništa promeniti, ali ćemo skrenuti pažnju na sve ove slučajeve. Možda se u publici nađe neko ko će hteti da reši problem nestanka dece i ko ima moć za to. Barem se nadamo da će neke državne institucije početi da razmišljaju o tome da pokrenu razgovor o svim tim slučajevima ili istragu i da se napravi neki sistem koji će onemogućiti da se to u budućnosti dešava. Mi ćemo biti glas ovim ženama koje se i dalje bore na svoje pravo da budu majke. Ako smo u tome uspeli, to je velika stvar.

Film je inače osvojio nagradu stručnog žirija Europa Cinemas Label za najbolji evropski film u programu Panorama, a od 37 ostvarenja iz celog sveta na ovogodišnjem Berlinskom filmskom festivalu „Šavovima“ je pripala druga nagrada. Film je na redovnom repertoaru od 14. marta, kada će publika moći da ga gleda u bioskopima.

Film je producirao suprug Snežane Bogdanović, takođe glumac, Uliks Fehmiu koji je objasnio da snimanje nije bilo izazov, već da je postalo obaveza onog trenutka kada je čulo za ceo slučaj po kojem je i nastao scenario.

– Nas najviše zanima distribucija u Srbiji, ne samo zbog teme, ona je značajna i za mene je ona metafora trenutka u kojem se mi nalazimo zadnjih 30 i kusur godina, a koji nikako da prođe. S druge strane, reakcije publike su svuda iste. Taj film i te kako komunicira sa ljudima koji ga gledaju i nama je najveća želja da ga što više ljudi u Srbiji pogleda – naglasio je Fehmiu, dodajući da ni sam nije poznavao temu kojom se film bavi dok nisu počeli da realizuju ceo projekat.

Vladimir Bijelić