GLUMAC MILOŠ TIMOTIJEVIĆ Živimo vreme ogoljene ideologije

Timotijević u ovom filmu tumači lik Aljoše, bivšeg revolucionara potpuno razočaranog u pokušaj revolucije 1968. godine, koji se kreće po skrivenim šumama na jugu Srbije i živi usamljenički život. Kako je u razgovoru za „Dnevnik” ispričao, poziv za ulogu dobio je kada je snimanje već otpočelo, a uloga mu se na prvo čitanje izuzetno dopala.

– Tri ili četiri dana od trenutka kada su me pozvali da učestvujem u snimanju sam ušao u kadar. Živojina Pavlovića, po čijim je memoarima nastao film, igram u jednoj predstavi, a na dan kada su me pozvali za ovu ulogu imao sam premijeru predstave „Seks, umetnost komunizam” koja govori o tri najveće revolucije 20. veka. I ja sam osećao apsolutno potkovanim za ovu ulogu jer su me zvali za lik šezdesetosmaša – objasnio nam je Miloš Timotijević. – Od trenutka kada su me pozvali, a to je bilo negde oko pola 10 uveče, prošlo je dva sata kako sam prihvatio. Sstigao sam kući oko 10.15 i već oko deset do 12 sam zvao i rekao da mi se apsolutno svideo film. Na prvo čitanje mi se dopao. Pročitao sam scenario veoma brzo i odmah sam ih pitao kako i kada da se organizujemo da što pre dođem u Knjaževac, gde smo snimali, da uradimo kostimske i probe maske koje su bile i ključne. Nismo znali šta ćemo, ja tad nisam imao bradu, potpuno sam bio obrijan, imao kratku kosu, ali profunkcionisali smo.

Timotijević je dodao i da su retke prilike kada mu se uloga i film dopadnu na prvu, a prvi put mu se u karijeri dogodilo da za tako kratko vreme uđe u cipele lika koji treba da ilustruje.

– Upravo prednost cele ove priče je da sam uleteo tako za tri dana, a i to što nisam ušao sa njima u pripreme, nisam previše pričao o tom liku i radnji, nisam radio previše na scenariju. Upravo to me je na neki način i odredilo da na neki način budem izolovan, pride sam gomilu scena, koje sam snimao, radio manje-više sam ili sa Radivojem Bukvićem. Tako da osećao sam se malo izolovano, a to uvek potpomaže, a onda to samo malo pojačate u kadru – naglasio je glumac. – „Režim” je produkcijska kuća sa kojom sam radio na filmu i seriji „Južni vetar”, a reditelja Nenada Pavlovića znam skoro ceo život. Rekli su:  „Molimo te, spasavaj film, mi smo već ušli u snimanje, ne možemo sad da obustavljamo, da stajemo”. Tako da ja bih prihvatio i da mi se uloga nije toliko svidela, a svidela mi se.

Miloš Timotijević često je igrao u trilerima u domaćoj kinematografiji, a, kako nam je otkrio i sam je odrastao gledajući taj žanr, koji ii danas voli i u kojem se rado nađe u projektima na kojima je angažovan.

– Triler je uvek popularan žanr, još od Hičkoga, zar ne? Danas je možda doživeo neko novo vreme najpre zbog skandinavskih reditelja, koji su ga obnovili.  Amerikanci to konstantno rade, snimaju takve filmove. Psihološki triler je druga priča, a moguće da je i ovaj naš film takav, ali ja sam ga nazvao porodičan triler, mislim da je to pre negde tačan žanr – naglasio je poznati glumac u razgovoru za „Dnevnik”. 

Budući da je fotografija filma autentična i da prikazuje sve boje nekadašnjeg života u Jugoslaviji, koji „Trag divljači”, između ostalog, i ilustruje jer je smešten u 1979. godinu, Timotijević nam je rekao da se tog nekadašnjeg vremena u kojem je i sam rođen i ne seća, jer je te godine bio četvorogodišnjak. Ipak, u razgovoru za naš list popularni glumac je istakao da smatra da će ovaj film podstaći neke rasprave u kući i razjasniti neke teme.

– Ja mislim da ovaj film korespondira sa mladima i čini mi se da je i urađen baš zbog mladih da bi se oni zapitali, a i poruka filma jeste da živimo jedno vreme ogoljene ideologije. Mi živimo postideološki trenutak i zato i ne znamo gde udaramo, meni se bar tako čini. Drži nas to i te kako, vidite da ne znamo gde udaramo, na koju ćemo stranu. Nemamo zacrtan kurs, ništa nam nije jasno u današnje vreme, nismo se apsolutno odredili, potčinili smo se ovoj aždaji od kapitalizma i tu smo gde smo – zaključio je Timotijević.

Imajući u vidu da su film snimali u vrlo nepovoljnim vremenskim uslovima, glumac nam je ispričao kako je snimanje bilo vrlo zahtevno, ali mu to nije predstavljalo veliki problem.

– Meni nije bilo hladno, Radivoje je sa tim imao problem. Ja sam kroz ceo scenario po šumi stalno, imao sam nekoliko yempera na sebi, tako da mi nije bilo problem. Nisam bio na autofagiji kao Radivoje, ja sam se u to vreme gojio, to mi je super i proradilo je u filmu – istakao je Timotijević i naglasio kako nijedna životinja tokom snimanja nije povređena, ali da mu je snimanje scena u kojoj se takva radnja prikazuje jeste bilo najteže, jer nije ljubitelj ni lova, ni tranžiranja životinja.

Glumac, koji je poznat po mnogo raznovrsnih uloga u svojoj karijeri priznao nam je za kraj da u svaki svoj lik ulazi ispočeta i nekom novom metodom, kako da bi mu u izgradnji karaktera bilo zanimljivo. Ovaj posao je, kako je rekao, i počeo da radi kako bi uvek bio drugačiji u analizi ličnosti koje treba da igra. 

Vladimir Bijelić