ГЛУМАЦ МИЛОШ ТИМОТИЈЕВИЋ Живимо време огољене идеологије

Тимотијевић у овом филму тумачи лик Аљоше, бившег револуционара потпуно разочараног у покушај револуције 1968. године, који се креће по скривеним шумама на југу Србије и живи усамљенички живот. Како је у разговору за „Дневник” испричао, позив за улогу добио је када је снимање већ отпочело, а улога му се на прво читање изузетно допала.

– Три или четири дана од тренутка када су ме позвали да учествујем у снимању сам ушао у кадар. Живојина Павловића, по чијим је мемоарима настао филм, играм у једној представи, а на дан када су ме позвали за ову улогу имао сам премијеру представе „Секс, уметност комунизам” која говори о три највеће револуције 20. века. И ја сам осећао апсолутно поткованим за ову улогу јер су ме звали за лик шездесетосмаша – објаснио нам је Милош Тимотијевић. – Од тренутка када су ме позвали, а то је било негде око пола 10 увече, прошло је два сата како сам прихватио. Sstigao сам кући око 10.15 и већ око десет до 12 сам звао и рекао да ми се апсолутно свидео филм. На прво читање ми се допао. Прочитао сам сценарио веома брзо и одмах сам их питао како и када да се организујемо да што пре дођем у Књажевац, где смо снимали, да урадимо костимске и пробе маске које су биле и кључне. Нисмо знали шта ћемо, ја тад нисам имао браду, потпуно сам био обријан, имао кратку косу, али профункционисали смо.

Тимотијевић је додао и да су ретке прилике када му се улога и филм допадну на прву, а први пут му се у каријери догодило да за тако кратко време уђе у ципеле лика који треба да илуструје.

– Управо предност целе ове приче је да сам улетео тако за три дана, а и то што нисам ушао са њима у припреме, нисам превише причао о том лику и радњи, нисам радио превише на сценарију. Управо то ме је на неки начин и одредило да на неки начин будем изолован, приде сам гомилу сцена, које сам снимао, радио мање-више сам или са Радивојем Буквићем. Тако да осећао сам се мало изоловано, а то увек потпомаже, а онда то само мало појачате у кадру – нагласио је глумац. – „Режим” је продукцијска кућа са којом сам радио на филму и серији „Јужни ветар”, а редитеља Ненада Павловића знам скоро цео живот. Рекли су:  „Молимо те, спасавај филм, ми смо већ ушли у снимање, не можемо сад да обустављамо, да стајемо”. Тако да ја бих прихватио и да ми се улога није толико свидела, а свидела ми се.

Милош Тимотијевић често је играо у трилерима у домаћој кинематографији, а, како нам је открио и сам је одрастао гледајући тај жанр, који ii данас воли и у којем се радо нађе у пројектима на којима је ангажован.

– Трилер је увек популаран жанр, још од Хичкога, зар не? Данас је можда доживео неко ново време најпре због скандинавских редитеља, који су га обновили.  Американци то константно раде, снимају такве филмове. Психолошки трилер је друга прича, а могуће да је и овај наш филм такав, али ја сам га назвао породичан трилер, мислим да је то пре негде тачан жанр – нагласио је познати глумац у разговору за „Дневник”. 

Будући да је фотографија филма аутентична и да приказује све боје некадашњег живота у Југославији, који „Траг дивљачи”, између осталог, и илуструје јер је смештен у 1979. годину, Тимотијевић нам је рекао да се тог некадашњег времена у којем је и сам рођен и не сећа, јер је те године био четворогодишњак. Ипак, у разговору за наш лист популарни глумац је истакао да сматра да ће овај филм подстаћи неке расправе у кући и разјаснити неке теме.

– Ја мислим да овај филм кореспондира са младима и чини ми се да је и урађен баш због младих да би се они запитали, а и порука филма јесте да живимо једно време огољене идеологије. Ми живимо постидеолошки тренутак и зато и не знамо где ударамо, мени се бар тако чини. Држи нас то и те како, видите да не знамо где ударамо, на коју ћемо страну. Немамо зацртан курс, ништа нам није јасно у данашње време, нисмо се апсолутно одредили, потчинили смо се овој аждаји од капитализма и ту смо где смо – закључио је Тимотијевић.

Имајући у виду да су филм снимали у врло неповољним временским условима, глумац нам је испричао како је снимање било врло захтевно, али му то није представљало велики проблем.

– Мени није било хладно, Радивоје је са тим имао проблем. Ја сам кроз цео сценарио по шуми стално, имао сам неколико yеmpеra на себи, тако да ми није било проблем. Нисам био на аутофагији као Радивоје, ја сам се у то време гојио, то ми је супер и прорадило је у филму – истакао је Тимотијевић и нагласио како ниједна животиња током снимања није повређена, али да му је снимање сцена у којој се таква радња приказује јесте било најтеже, јер није љубитељ ни лова, ни транжирања животиња.

Глумац, који је познат по много разноврсних улога у својој каријери признао нам је за крај да у сваки свој лик улази испочета и неком новом методом, како да би му у изградњи карактера било занимљиво. Овај посао је, како је рекао, и почео да ради како би увек био другачији у анализи личности које треба да игра. 

Владимир Бијелић