FILM „ČETIRI RUŽE“  Ne prodajemo jeftine fore

U pitanju je krimi-drama sa elementima komedije, koja je usmerena na gradske likove koje u ispovesti jedne beogradske noći povezuje želja za novcem, dobrim provodom i bezbrižnim jutrom. Zapravo, fokus priče nije na noćnom životu jednog velegrada, nego ona oslikava nasilje, kriminal, korupciju, politiku, ali i celo današnje društvo.

Kafana „Četiri ruže“ u kojoj se film odigrava i koja je mesto završavanja poslova „s one strane zakona“, prikaz je današnjeg društva, a reditelj kaže da ova priča ne govori samo o Beogradu, nego i o bilo kojem gradu u svetu. Kako Vasilije objašnjava, priča je smeštena u milje našeg života i ona je univerzalna za ceo svet.

– Ideja je bila da kažemo naš stav i o društvu i o politici, korupciji i o ljubavi, životu, pa taj ugao noćnog života Beograda koji jeste stavljen u prvi plan, nije primarna ideja. Obrada ta teme, zapravo i ne postoji. Mi smo ovo sve mogli da smestimo i na planinu. Isto bismo rekli. – ističe Vasilije Nikitović. – Pravio sam film da bi ljudi došli do nekog zaključka. Smatram da reditelj prvim filmom mora nešto da kaže. Ako je film dobar umetnički, on će biti i komercijalan. Trudili smo se da ne prodajemo jeftine fore i naš humor je ironičan. Čovek mora da se potrudi da shvati ovaj film, a ako ga shvati onda smo mi uspeli.

Nikitović naglašava da je ovaj film snimao deset godina, te se i sam scenario vremenom dograđivao. Na početku je to bio umetnički film s mnogo emocija, a vremenom je dobio sadašnju strukturu, koju su i sami glumci nadogradili. Upravo je njihova energija u filmu ono što Nikitović smatra velikom vrednošću svog prvenca.

– Snimiti film danas je pogotovo teško, ali mi smo s tom idejom da ga moramo završiti sve probleme na koje smo naišli nekako i prevazišli – kaže reditelj filma „Četiri ruže“ i dodaje da im je bilo važno da završe započetu priču. – U februaru ćemo čuti da li smo na nekom velikom festivalu, a onda ćemo izaći i u region, svet. Imamo ponude i za Kanadu, Ameriku, Australiju i Evropu. Ovo je mali film koji je digao veliku prašinu.

 Ovo filmsko ostvarenje ispraćeno je uz bogat i veoma važan muzički izbor, za koji je bila zadužena kompozitorka Marija Jelić, inače supruga Vasilija Nikitovića. Muzika je, kako saznajemo, u nekim momentima i režirala sam film, što se, mora se priznati, izuzetno primećuje, budući da je svaka numera koja se u njemu čuje, povezana sa emocijom priče. 

Iako u filmu između ostalih igraju Miloš Samolov, Srđan Todorović, Boris Milivojević, Dragan Jovanović, Gordan Kičić, Dragana Dabović i Nada Macanković, novosadskoj premijeri je, osim manjeg dela autorske ekipe, prisustvovao samo Milivojević i mlada glumica Miljana Popović.

Glavni junaci ove priče definitivno nisu oni u koje se čovek zaljubi, s obzirom na to da svaki od njih ima svoju mračnu stranu, zbog koje je u nekom momentu posrnuo. Jedan od njih je i Boris Milivojević, koji se ekipi na snimanju kao Beli priključio naknadno. Milivojević otkriva da mu je bilo lepo dok je snimao film, uprkos tome što je računajući sve pauze i zastoje, proces veoma dugo trajao.

– Nisam bio u kontinuitetu, morali su da me farbaju, a i ugojio sam se 15-ak kilograma i to se vidi u filmu. Možda bi mi, da smo negde na Zapadu, platili brzog skidača kilograma, ali, eto ispalo je dobro na kraju. Film je odličan – zaključuje glumac. – Ovaj film je priča o nekom svetu u kome živimo, o tome da se svaki čovek nalazi u nekoj svojoj životnoj situaciji, kao i svi ovi likovi u filmu. Ništa nije crno-belo, sve je sada sivo! Svaki čovek zna ili oseća šta je dobro, a šta nije. Tekst me inspirisao da prihvatim ulogu. Cela priča me inspirisala. Prihvatio bih bilo koju ulogu u filmu „Četiri ruže“.

Vladimir Bijelić