Dejvid Rasel: Kusturičine filmove je bolno gledati
BEOGRAD: Američki vizuelni umetnik i ilustrator Dejvid Rasel, jedan od najangažovanijih storibord umetnika današnjice, kaže da Srbija ima odlične pripovedače među filmskim stvaraocima, a među najboljima je Emir Kusturica.
S ozbirom da je oženjen Srpkinjom Mašom Marjanović, Rasel nije prvi put u Srbiji, posećuje supruginu familiju u Nišu i upoznat je sa srpskom kinematografijom, a ovoga puta boravi u Beogradu kao gost Kulturnog centra Kaleidoskop.
Kusturica je jedan od najboljih reditelja ovde, ali pravi priče koje američka publika ne može da razume, sa specifičnom političkom sofisticiranošću oslikava događaje i neke njegove filmove je bolno gledati, istakao je Rasel koji će narednih dana u Kulturnom centru “Reks” držati master-klas “Režija pre snimanja”, namenjen profesionalcima i studentima umetničkih fakulteta.
Rasel se prisetio svog prvog dolaska u Beograd i razgovora sa američkim diplomatom.
U jednom trenutku me je povukao u stranu i rekao: Znaš, ovde sam pet godina i stvarno ne razumem ove ljude. Ne kapiram, šta je to sa tim srpskim duhom. Ja sam se naravno nasmejao i predložio sam mu da pogleda Kusturičine filmove kako bi bolje razumeo Srbe i njihovu kulturu. Moć, strast, osećaj za ljubav isijavaju iz njegovih filmova i to je primer kako reditelj može postati predstavnik celokupne kulture, istakao je on.
Rasel potpisuje više od 80 filmova, od prvog – “Ratova zvezda: Povratak Džedaja”, koji mu je otvorio vrata u svet filma, preko “Terminatora 2”, “Mulen ruža”, “Narnije”, “Betmena”, “Vulverina”, “Gospodara i komadanta”, “Boje purpura”, do najnovijeg ostvarenja iz franšize “Pirati sa Kariba”, sarađujući sa Džordžom Lukasom, Stivenom Spilberga, Džejmsom Kameronom, Martinom Kembelom, Piterom Virom, Timom Bartonom.
Meka moć je pravi izraz za Holivud. Ne smemo da zaboravimo da je film veoma uticajan medij i da on uvek uključuje mnogo socijalnih i političkih elemenata. Iznenađuje me koliko je prisutan militarizam u savremenom američkom filmu, ali je to odraz političke situacije u SAD, kazao je cenjeni umetnik.
Holivud je, podseća Rasel, uvek bio veoma osetljiv na to i često se dešavalo da se filmovi snimaju mimo namere i ideje autora po zahtevu političkih entiteta.
To je trenutno skoro dominantno u SAD i mnogo poruka koje dolaze iz holivudskih filmova su negativne i ekstremne, primećuje Rasel.
Kaže da danas imaju problem zbog vizuelnih efekata koji su postali vrlo kreativno sredstvo, ali istovremeno se zloupotrebljavaju.
Postalo je moguće napraviti skoro sve, ali reditelj ima odgovornost da kontroliše vizuelne efekte. Ukoliko to nne uradi, vizuelni efekti mogu izmaći kontroli i film postaje vizuelni spektakl, ali bez ikakvog smisla u pogledu priče, rekao je on.
