DI VONG, POZORIŠNI PEDAGOG Tradicija u rukama dece

Na temu „Interkulturalnost u pozorištu za decu i mlade i razvoj zajednice“ govorilo se danima, a jedno od zanimljivijih izlaganja imala je Di Vong iz Kine, koja trenutno radi na doktorskoj disertaciji u Engleskoj. Polje naučnog interesa joj je unapređenje obrazovanja za decu i mlade kroz dramu i teatar, a u Subotici je predstavila poseban rad na temu lutkarskog pozorišta senki, tradicionalnog kineskog pozorišta koje je uvršteno na listu svetske Unesko baštine, trenutno u teškoj fazi očuvanja.

U Kini se sve manje obraća pažnja na ovu drevnu veštinu, delimično zbog razvoja tehnologije i promene u ponašanju i navikama ljudi, ali delimično i zato što je potreban veoma visok nivo stručnosti i posvećenosti da biste se bavili lutkarskim pozorištem senki, koje podrazumeva drvorezbarske radove, likovna znanja i tehnike, kao i niz drugih, objasnila je Di Vong:

- Dok sam studirala u Voriku, u Engleskoj, primetila sam da se drama i pozorište više koriste u obrazovanju starije dece, jer vladaju sa više znanja i veština, čak i na nivou kritičkog mišljenja. A mene je privuklo razmišljanje kako bi pozorište moglo da bude uključeno u sistem edukacije kod najmlađih. Posebno me zanima kako bi to moglo da se uradi razvijajući postojeću pedagošku metodologiju. Budući da dolazim iz Kine, a da je primena dramskog obrazovanja više karakteristična za zapadne zemlje, bilo je logično da potražim nešto iz svoje matične kulture što bi moglo biti integrisano u sistem pozorišne edukacije.

Kako ste formulisali svoju zamisao da bi kinesko pozorište senki moglo da bude korisno u obrazovanju najmlađih?

- Iako je moje prvobitno polje interesovanja vezano za rodna pitanja, kinesko lutkarsko pozorište senki ne bih trenutno koristila za to. Možda kasnije. U ovom trenutku bi mi najvažnije bilo da upoznam decu sa njim. Ne samo decu iz Kine, nego i decu na Zapadu. Kinesko pozorište senki vidim kao nasleđe svih ljudi i mislim da je važno da različite kulture komuniciraju na taj način, kao što mislim da je važno da unutar svake kulture postoji komunikacija između drevnih i savremenih umetničkih formi. Decu treba uputiti da istraže nasleđe, muziku i jezik pozorišta senki, koji je specifičan kad je reč o prenošenju priče. Kroz proces učenja videlo bi se koliko je drevna kineska kultura različita od moderne, a u svakoj drugoj zemlji, pa i Srbiji, od lokalne.

Otkud kod vas posebno interesovanje za lutkarstvo u okviru pozorišta senki?

- Lično, veoma sam zainteresovana za drevnu kinesku kulturu. Kada sam bila mlađa, nisam imala tako snažna osećanja prema tome. Otkako sam se otisnula u veliki svet, počela sam da shvatam da se oblačim zapadnjački, gledam japanske animirane filmove... Upitala sam se gde su moji koreni? Istražujući kulturu Kine, prepoznala sam da su lutkarske predstave u kineskom pozorištu senki savršen primer kombinacije muzičke i likovne umetnosti, a posebno mi se dopada odnos tame i svetla za kreiranje fantastičnog sveta na pozornici pred publikom. To što lutkarsko pozorište senki nije više tako popularno, vrlo mi je dirljivo i samo motiv više da učinim nešto po tom pitanju.

Imam osećaj da biste voleli da spasite, možda ne sve, ali bar jedan mali deo te tradicije.

- Da, bar deo nje! Ne insistiram da tradicionalna kultura mora da ostane kakva jeste. Kako vreme prolazi, sve se menja. Otvorena sam za to i upravo zato želim da kroz dečje ruke vidim šta bi moglo da bude. Volela bih njih da zainteresujem za istraživanje, da zajedno vidimo predloge i mogućnosti kako bi mogli da ga učinimo zanimljivijim i pristupačnijim i za današnje generacije.

Kada govorite o opadanju interesovanja za lutkarsko pozorište senki u Kini, da li je to evidentno više u urbanim sredinama ili pođednako i u ruralnim krajevima, gde bi se očekivalo da je tradicionalna kultura još uvek zastupljenija nego u velikim gradovima?

- Svuda je tako. U velikim gradovima jeste sve modernije, sa mnogo više mogućnosti za animaciju dece, ali i na selu, svi mladi hoće u gradove, u potrazi za boljim, lakšim životom. Nema dovoljno onih koji bi da se bave tom umetnošću. Ona jeste zahtevna, potrebna je snažna volja da se savlada svo umeće i dug proces učenja za sve nephodne veštine. Otuda mi je jasno zašto lutkarsko pozorište senki više nije toliko popularno, ali i dalje mislim da vredi pokušati da se promoviše i promeni taj odnos.

To je borba!

- Jeste borba!

Igor Burić