„Pjaf marš” najbolja predstava, Kingi Mezei nagrada i za glumu

najbolju predstavu upravo završenog festivala Novi Tvrđava teatar, koji je poslednje dve večeri zbog lošeg vremena iz Vile Stanković u Čortanovcima preseljen u Srpsko narodno pozorište.

Povodom stogodišnjice rođenja francuske dive, Kinga Mezei je kreirala celovitu predstavu od pesama koje je proslavila Edit Pjaf. ovo kompleksno muzčko-scensko delo ne govori samo o muzičkoj zvezdi, ono govori o krhkom ljudskom biću i strašnom 20. veku u kojem je bilo mnogo radosti, smeha, sloboda, ali i krvi i katastrofa. “Pjaf marš“ je biser ne samo protekle pozorišne sezone, nego i pozorišne umetnosti u Srbiji.

Kinga Mezei je dobila i nagradu za najbolju žensku ulogu. U svojoj predstavi ona demostrira svu silinu glasa koji poseduje, nijednog trenutka ne gubeći iz vida dramske aspekte svoje uloge, odnosno imitaciju i slepstik, koje koristi u međuscenama i koregrafijama za songove.

Nagradu Novog Tvrđava teatra za najbolju mušku ulogu dobio je Radoje Čupić, za niz uloga u predstavi “Duh koji hoda” Dejana Dukovskog, u režiji Aleksandra Popovskog, Srpskog narodnog pozorišta i Centra za vizuelnu kulturu. Nijansirajući svaki lik glumačkim valerima, Čupić sa neverovatnom lakoćom portretiše čitavu plejadu negativaca u priči o pobunjenom pionu društva u kojem vlada zlo.

Za najboljeg reditelja, festivalski žiri proglasio je Dina Mustafića, za režiju predstave “Naš razred” Tadeuša Svobođaneka, Kamernog teatra 55 iz Sarajeva. Mustafić je na momente svedenim, na momente raskošnim rediteljskim sredstvima uspeo da na planu glumačke igre veoma uspešno orkestrira veliki ansambl, kreirajući potresnu, univerzalnu priču o prevrtljivoj ljudskoj prirodi, u okviru koje čovek može gotovo istovremeno biti i yelat i žrtva.

Žiri u kojem su radili Igor Burić (predsednik), Emina Elor i Miroslav Miki Radonjić, dodelio je još jednu, specijalnu nagradu autorskom timu predstave “Jazavac u Kerempuhu” Satiričkog kazališta “Kerempuh” iz Zagreba: Oliveru Frljiću, Rakanu Rušeidatu, Borku Periću, Hrvoju Kečkešu i Vilimu Matuli. Isto kao Kinga Mezei - od nule, samo formalno potpuno drugačije - u vidu stend-ap komedije, autori “Jazavca u Kerempuhu” uspevaju u gotovo nemogućoj misiji: zabaviti publiku, ali na način da se smeje onome što je vredno krajnje društvene kritike i potiranja: zlonamerna upotreba ličnih, verskih, nacionalnih i društvenih identiteta. Koristeći sintagmu ismevanu i u predstavi, moglo bi se reći da nagrada Novog Tvrđava teatra ide u Zagreb zbog nadaleko čuvenog hrvatskog humora.

I. B.